Download

Očarava me pomisao da ćemo uskoro moći da vlastiti život pregledamo, njegov svaki tren, kad god to poželimo. Nije daleko vreme kada će neki start up ili ko od IT giganata ponuditi maleni implant za našu čeonu kost, vidljiv tek kao mladež ..., koji će beležiti i slikom i zvukom svaki sat i čas našeg života. I onda ćemo opet moći da se vratimo u vreme kada smo bili deca, kada smo propušili ili se zaljubili, moći ćemo da gledamo naše strahove i nade, našu radost i tugu na ispitima, venčanju, na sahranama, naš prvi dan u školi ili poslednji dan s majkom i ocem. Iako sam mahom očajnog pamćenja, s puno detalja sećam se, recimo, jednih očevih cipela, zvučnika u mom „renou 4", lakog i prozračnog hlada bagremove šume kraj naše kuće u Crnoj Gori, metalne kutije za hranu koju je majka na putovanjima kolima nosila. Sećam se i kako sam se u Kosovskoj ulici jednom dugo i strasno dečački ljubio, tada već odavno odrastao,...

Opet, shvatio sam, ne sećam se, uopšte, ko je sa mnom išao u razred u prvom srednje - jedan će me prijatelj na to podsetiti, da je jedan od ubica iz Zemunskog klana sedeo s nama u klupi - ne sećam se ni prvog poljupca ni prvog seksa, ne sećam se čitavih perioda svog života, pa tako prva godina po smrti mog brata u mom pamćenju i ne postoji, kao na onim starim kartama gde za nepoznate predele na latinskom piše Ubi leones: tamo gde su lavovi.

Pa hteo bih da lovim te svoje lavove. Hteo bih da mogu da se setim svakog trena svog života, da ga gledam sa strane i u njemu uživam ili se nerviram, navijam za sebe iz prošlosti ili se prekorevam. Mora da bi bilo čudesno opet biti tu dok tonemo u svoja ogrešenja, u svoje blato i pogubu, bez onog ulepšavanja i naknadnog sedativa pamćenja, mi svi dobri i čestiti ljudi, i mora da bi bilo divno iznova se radovati modricama na licu sina, koje je dobio u tuči s kojom se na pravi način odrasta, radovati se uspesima i vlastitom nadrastanju svojih bližnjih - o, gospode, koliko sam njih zaboravio, potonuli su u podrazumevanje.

Jednom smo u Tašmajdanskom parku sin i ja sa zemlje skupljali kestenove. Ne sećam se niti njegove jakne, niti koje je to godine bilo, niti šta smo posle s tim kestenovima uradili. Bilo bi sjajno kad bi sve to mogao da vrati jedan olaki download. Pre onog konačnog. See you, then.

Predrag BRAJOVIĆ

(blog.b92.net)

( Predrag Brajović )