IA: Povod za rebalans Zakon o zaradama u javnom sektoru
"U polusatnoj skupštinskoj raspravi, održanoj u petak, tokom koje je usvojen rebalans budžeta za ovu godinu, kao ključni krivac za neophodnost izmjena Zakona o budžeta navodila se takozvana naknada za majke. Stoga se mogao steći utisak da se rebalans predlaže samo kako bi se povećala socijalna davanja, odnosno transferi za socijalnu zaštitu“
Povod za rebalans je Zakon o zaradama u javnom sektoru, čija je potpuno pogrešna procjena fiskalnog uticaja poremetila ravnotežu budžeta, a ne takozvana naknada za majke, kako je rečeno tokom skupštinske rasprave, saopšteno je iz Instituta alternativa (IA).
Iz te nevladine organizacije (NVO) saopštili su da su predstavnici Ministarstva finansija optužili poslanike da su usvojili izmjene i dopune Zakona o socijalnoj i dječijoj zaštiti sa potpuno pogrešnom procjenom fiskalnog uticaja, što je dovelo do pogrešnog planiranja budžeta i potrebe da se on sada rebalansom promijeni.
"U polusatnoj skupštinskoj raspravi, održanoj u petak, tokom koje je usvojen rebalans budžeta za ovu godinu, kao ključni krivac za neophodnost izmjena Zakona o budžeta navodila se takozvana naknada za majke. Stoga se mogao steći utisak da se rebalans predlaže samo kako bi se povećala socijalna davanja, odnosno transferi za socijalnu zaštitu“, navodi se u saopštenju.
Međutim, upoređivanjem plana i rebalansa, u IA su rekli da su se povećale i sve ostale kategorije izdataka.
"Tako su se tekući izdaci povećali više od 31 miliona, transferi institucijama, pojedincima, nevladinom i javnom sektoru 25 miliona, tekuća budžetska rezerva više od četiri miliona“, precizirali su iz IA.
U toj NVO su kazali da je povod za rebalans koji rijetko ko pominje Zakon o zaradama u javnom sektoru, čija je potpuno pogrešna procjena fiskalnog uticaja poremetila ravnotežu državnog budžeta, ali i ugrozila budžete drugih subjekata u javnom sektoru, kao što su lokalne samouprave.
"U tom smislu, ključna stavka na koju treba obratiti pažnju su bruto zarade u budžetu. Zbog Zakona o zaradama u javnom sektoru, bruto zarade su za ovu godinu početnom verzijom budžeta planirane skoro 34 miliona više u odnosu na prošlu godinu“, navodi se u saopštenju.
Rebalansom, bruto zarade su uvećane dodatnih 19 miliona eura.
Najave tadašnjeg ministra finansija su bile da će uticaj na budžet biti oko 13 miliona eura. Pri tom, niko nije ni pokušao da predvidi uticaj zakona na budžete drugih djelova javnog sektora, lokalne samouprave, regulatorne agencije, preduzeća i javne ustanove.
"Stoga zaključujemo da sposobnost fiskalne procjene uticaja propisa nije na zavidnom nivou ni u Vladi, i to posebno u Ministarstvu finansija, koje je bilo isključivo odgovorno za Zakon o zaradama“, ocijenili su iz IA.
Tokom, kako su kazali, blic rasprave o rebalansu u Skupštini, pomenuta je i potreba da se budžetski dokumenti dostavljaju poslanicima u elektronskom obliku.
"Svesrdno podržavamo ovu ideju, formalno smo je podnijeli kao inicijativu Ministarstvu finansija još prije dvije godine. Dostavljanje budžetskih podataka poslanicima i javnosti u mašinski čitljivom formatu, olakšalo bi analizu podataka i omogućilo bi građanima da sami zaključe što se dešava sa budžetom, mimo zvaničnih objašnjenja", zaključuje se u saopštenju.
( Mina Business )