Novinar koji smeta

Za Državno tužilaštvo Crne Gore je Jovo Martinović član narko-bande. On sam kaže da su ga njegova novinarska istraživanja dovela do podzemlja. Svojim istraživanjima o navodnoj trgovini ljudskim organima od strane UČK gerilaca je Jovo Martinović pokrenu lavinu.

Jovo Martinović je zaslužan za jednu od najvećih i posljedicama vrlo teških ekskluziva posljednjih godina: otkriće navodne trgovine albanske gerile ljudskim organima otetih srpskih civila počiva ponajviše na istraživanjima ovog crnogorskog novinara, što je prouzrokovalo procesuiranje optuženih članova kosovske elite. Specijalni sud u Hagu će se njima baviti.

Pomagač iz sjenke

Pri istraživanjima o srpskim ratnim zločinima nad albanskim stanovništvom u ljeto 1999. Martinović je naletio na upute da je kosovsko-albanska UČK gerila od juna 1999. organizovala trgovinu ljudskim organima. Martinovićev poslodavac u tom momentu se zove Majkl Montogmeri, američki novinar. Pošto puno toga u priči o trgovini ljudskim organima nije moglo da se dokaže, Montogmeri je, kako je u jednom razogovoru za štampu prije godinu dana u Beogradu objasnio, odustao od objavljivanja. Sakupljeni materjal je 2003. predat Haškom tribunalu za ratne zločine.

Optužbe su publikovane tek 2008, u biografiji Karle del Ponte, šefice Haškog tužilaštva a to je dve godine potom dovelo do spektakularnog izveštaja Dika Martija, švajcarskog izvjestioca Savjeta Evrope, a na temu veza kosovske elite sa organizovnim zločinom. Početkom sljedeće godine će se Specijalni sud u Hagu temeljno pozabaviti ovim optužbama protiv UČK.

A sve ovo je pokrenuo Martinović svojim istraživanjem za Montgomerija.

Amerikanac se ovom pričom proslavio i za nju dobio nagrade. Martinović, kao pomoćnik (u novinarskom žargonu fikser ili stringer), a koji je odradio lavovski dio posla, ostao je u sijenci. No, bez njega bi ovo istraživanje bilo prosto nemoguće. Njegovo intimno poznavanje regiona, nabavljanje informacija kao i intervjui na maternjem jeziku su bile osnovne predpostavke za uspjeh. Aprila ove godine je Montgomeri izjavio da nije objavio Martinovićevo ime kao koautora iz straha za njegovu bezbjednost. Stoga Jovovo ime na Zapadu skoro niko i ne poznaje, kao ni za Balkan zainteresovana publika.

U podzemlju

Crnogorska policija uhapsila je Jova Martinovića 22. oktobra 2015. Specijalna tužiteljka za organizovani kriminal, Mira Samardžić, ga optužuje da je član kriminalne grupe i da se bavi trgovinom drogom. Od kad se to desilo, puno njegovih bivših poslodavaca su se javili i založili za Martinovićevo oslobađanje. To su sve novinari iz vodećih svetskih medija poput „Economist“, National Public Radio (USA), „Financial Times“, „Newsweek“ itd, koji svjedoče o Martinovićevom ličnom integritetu i njegovim visokim profesionalnim standardima. Njihova argumentacija je da su kontakti sa podzemljem, kad se obrađuju pojedie teme, obavezni dio radnog penzusa svakog istraživačkog novinarstva.

Nije bez ironije da je tek pošto ga je Crna Gora uhapsila postalo poznato šta je i čime sve zapadne novinare zadužio ovaj stringer. Martinovićeva uloga je bila odlučujuća u novinarskim otkrićima teških srpskih i kosovskih ratnih zločina. Ali njegovo autorstvo u otkrićima je bilo uvijek navođeno sporadično, ako i uopšte. Ovaj skoro kolonijalni odnos između zapadnih novinara i njihovih lokalnih kolega, koji su pravi koautori, je prosto pravilo službe, a zapadnjaci se za odlučujuću saradnju stingera najčešće zahvale honorarom.

Otvoreno je da li je ovaj status Martivnovića zaveo da se upusti u sve riskantnije istraživačke metode. Kao što je otvoreno pitanje, da li je on - pravno gledano- uopšte izašta kriv. Ono što je lokalna i međunarodna novinarska udruženja navelo da protestuju je činjenica da se Jovo Martinović skoro godinu dana nalazi u crnogorskom istražnom zatvoru, a da nema ni naznake o mogućem datumu otvaranja procesa protiv njega. European Federation of Journalists te International Federation of Journalists su stoga u svom pismu od 2. septembra zahtijevale da se Martinoviću dopusti da se brani sa slobode.

Vlada Crne Gore je zauzela poziciju da ono za šta je Martinović optužen nema nikakve veze sa novinarstvom: ona će svoju borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije sada pojačano da vodi.

Hašiš i kalašnjikov

Po slovu optužnice, Martinović je 2015. bio u kontaktu sa članovima jedne crnogorsko-hrvatsko-holandske grupe švercera droge, te da je za šefa te grupe, Duška Martinovića (koji mu nije rod), inače bivšeg člana provalničke bande Pink Panter, u Ulcinju organizovao trgovinu 20 kg hašiša. Sem toga je, piše u optužnici, ovom Dušku na njegov mobilni instalirao aplikaciju za internetsko telefoniranje, koje navodno ne može da se prisluškuje.

U momentu hapšenja je Jovo Martinović radio za francusku agenciju Capa Presse na filmu o švercu oružja. Ovaj film, pod naslovom „La route de la kalachnikov“ je u januaru prikazan na Canal Plus u Francuskoj. Za istu firmu je Jovo Martinović 2013. radio kao koproducent na filmu o dijamanstkim Pink Panterima. I tako upoznao rečenog Duška Martinovića. Ovaj drugi Martinović sada tvrdi da mu je crnogorsko Državno tužilaštvo obećalo smanjenje kazne samo ako na štetu istine optuži Jova Martinovića. Optužnica protiv Jova Martinovića je podignuta u aprilu. Još uvek traje istraga, koja bi trebala da osvijetli njegove finansije.

Bivši dopisnik Radija Švajcarske SRF, Walter Müller, koji je od 2001 zajedno sa Martinovićem radio na više istraživanja u Crnoj Gori, Jova opisuje kao kompetentnog, odlično umreženog novinara, skromnog u nastupu, ali veoma ponosnog na svoje široke veze, koje sežu od vrhova crnogorske politike do krugova trgovaca oružjem, ženama i drogom. Walter Müller odbija svaku mogućnost da se Martinović mogao upustiti u ilegalne mahinacije da bi došao do para.

Đukanovićev problem imidža

Nije nikakva tajna da se politička elita Crne Gore nije radovala uspjesima Martinovićevih istraživanja. Da Crnu Goru u zapadnim medijima ne opisuju samo kao „divlju ljepotu“, kakvom je hvale turistički prospekti, nego kao leglo korupcije i kumovske privrede, je zasluga novinara poput Martinovića. Crna Gora stoga ima problem sa imidžom.

Andreas ERNST

Neuer Zuercher Zeitung (NZZ)

Prevod: Mirko VULETIĆ

( Andreas Ernst )