NEKO DRUGI
Komšijske svađe i ekonomski rizici
Ima tu i jedna finesa. Ovogodišnja dinamika porasta izvoza prema susedima slična je dinamici porasta izvoza prema svetu (izvoz prema susedima povećan je za 10,5 odsto, a prema svetu za 10 odsto)
Jedna od istorijskih lekcija koju balkanski političari ne mogu ili nemaju interesa da nauče jeste da je svaki nacionalizam veoma skup projekat, to jest da svako nacionalno i državno nadgornjavanje mnogo košta svaku ponositu naciju i svaku državu koja se, navodno, ničeg ne plaši.
To bagatelisanje ekonomskih interesa zarad afirmacije “nacionalnih interesa”, na Balkanu se u politici smatra upravo vrlinom, a uvođenje ekonomskog računa u političke operacije po pravilu se ocenjuje kao znak slabosti, a ne kao znak razuma. Tako u kontinuitetu imamo paradoksalnu korelaciju - države i nacije važe za tim jače što više slabe svoje ekonomske perspektive i potencijale u tekućim politikantskim nadmetanjima.
Nemam ovde nameru ni da pokušam da analiziram aktuelne i rastuće “političke napetosti” između Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ali se pitam vodi li neko računa i o ekonomskim rizicima koje nužno uvećava “svađalačka retorika” (iza koje se, sigurno, mnogo toga nebitnog krije) i u koju je nesrećno i nespretno ubačen i početak “trebljenja stranih špijuna”, ali sam zapazio da je poslednji broj naše publikacije MAT diskretno u ekonomsku analizu privrednih trendova ubacio i upozorenje na te rizike.
MAT tako, na kraju svog pregleda ovogodišnjih trendova (zaključno sa julskim podacima), uzgred primećuje da Srbiji aktuelne balkanske napetosti ne odgovaraju jer je ona sa susednim zemljama (Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom) u prvom polugođu ove godine ostvarila 24,75 odsto svog celokupnog izvoza, dok je prošle godine to učešće iznosilo 19, 77 odsto. U prvom polugođu ove godine je, naime, izvoz Srbije u spomenute zemlje iznosio oko 1.650 miliona evra. Još je značajnije što u toj razmeni Srbija ima značajan suficit - a taj suficit je u poslednjih godinu dana porastao za 20,9 odsto. I na kraju ove grupe podataka, jedna dodatna opaska: nije neka naročita vest da je ove godine rastao izvoz Srbije u Crnu Goru i BiH (najviše u Republiku Srpsku), ali je malo poznato da je u drugom tromesečju ove godine Srbija prvi put ostvarila i (skroman) suficit u trgovinskoj razmeni sa Hrvatskom.
Ima tu i jedna finesa. Ovogodišnja dinamika porasta izvoza prema susedima slična je dinamici porasta izvoza prema svetu (izvoz prema susedima povećan je za 10,5 odsto, a prema svetu za 10 odsto).
Spomenuti visoki procentualni porast trgovinskog suficita sa okolnim državama je, međutim, plod dinamičkog usporavanja rasta uvoza iz komšiluka, dok je srpski izvoz u susedstvo napredovao tempom celokupnog izvoza - pa se suficit sa susedima stvorio kao neka vrsta “suzdržavanja” od porasta kupovina kod komšija - što, načelno, nije dobro za nastavak ekspanzije izvoza na susedna tržišta. Jer to, možda, kod susednih država podgreva potrebu za svađama sa Srbijom.
Dakle, da krajnje uprostimo mogući zaključak iz ovog dela spoljnotrgovinske statistike: politička elita Srbije morala bi stalno da ima na umu koliko srpskoj privredi znači ekonomsko partnerstvo sa susednim zemljama. A, dakako, i političke elite u susednim zemljama bi o tome istom morale voditi računa u korist njihovih privreda i građanstva. Pitanje ko je prvi počeo aktuelne svađe ovde je irelevantno. Uzgred, valja podsetiti da se ekonomsko partnerstvo državica na Balkanu, treba li to uopšte dokazivati, može razvijati u obostranom interesu samo ako se poslovi ostave privrednicima i, naravno, samo ako se stišaju političke strasti - koje su se zajedno s političarima, upravo egzibicionistički, nametnule kao glavne teme i kao glavni junaci ovog političkog leta.
Šteta bi bilo da ova rodna godina u Srbiji, bez katastrofalnih meteoroloških oluja, s relativno dobrim pokazateljima tempa industrijske proizvodnje i spoljne trgovine, investicija i budžetske štednje, ne bude iskorišćena za obnavljanje “reformske energije” (kako je to najavljeno), već za obnavljanje nacionalističkog politikantstva i otkrivanje novih svetskih i regionalnih zavera protiv nacije i njenog državnog rukovodstva, navodno u režiji stranih obaveštajnih agentura. Dokle će ta floskula uopšte kolati javnim prostorom Srbije.
(Novi magazin)
( Dimitrije Boarov )