Dolje narod!

Ne vredi, nema druge nego da naša vlast izvede neki puč i svrgne narod. Pa, bogamu, severnokorejski lider je svoj narod uspeo da natera čak i da ne bude sarkastičan, a naš ni posle četiri godine ne uspeva da narod natera da uči i da menja mentalitet.

Dobro, to što narod nikako da nauči, za to možda još i ima opravdanja. Jer - narodu možda nije jasno od koga tačno treba da uči: od Nemaca, Šveđana, Austrijanaca, Skandinavaca, Rumuna, Mađara ili prve sledeće države koju će premijer postaviti za učitelja samo zato što se sastao sa njenim zvaničnikom? Pa, zaboga, ni đaci kojima je učenje u opisu posla, ne bi mogli da se snađu kada bi svakog meseca imali novog učitelja koji predaje po sopstvenom planu i programu.

Ni učenje na lokalnom nivou ne ide ništa lakše. Evo, i gradonačelnik Beograda, kako koji grad poseti, tako najavljuje na šta će sve novo Beograđani morati da se nauče. Iz drugih gradova je presađivao čas žičaru, čas ”muzičku” fontanu, a jednom, kada je bio oduševljen, kako je rekao ”gorkim parkom” (pobrkali mu se Maksim Gorki i ”lupa ko Maksim po diviziji”) - čak i ceo gradski park iz Moskve. A sada hoće da presadi i ceo gradski prevoz. Pre par meseci je presađivao onaj moskovski, a ovih dana teheranski. Doduše, teheranskim metroom sigurno jeste lako upravljati (inače ne bi pustili gradonačelnika Beograda da sam vozi), ali ponajviše zato što je završena cela mreža, dok kod nas nije završena ni ona jedna stanica u Prokopu (mada je odavno svečano otvorena).

I kako sad da vlast očekuje od naroda, koji nije uspeo da savlada ni postojeći sistem gradskog prevoza (brže komunalni policajci savladaju građane, a kontrolori ovlašćenja prekršajnog sudije nego što Beograđani savladaju kako i za čije babe zdravlje funkcioniše Bus plus), da ubrzano nešto nauči i promeni mentalitet?

Pa, lako, jer je vlast blagonaklona prema narodu. Dala mu je čak sto godina za promenu mentaliteta. A ceo jedan vek je, priznaćete, sasvim dovoljno vremena da jedan narod promeni čak i vlast, a ne samo mentalitet.

Naravno, vlast je mogla da bude mnogo rigoroznija prema narodu pa da mu odredi znatno kraći rok. Doduše - i znatno dostižnije ciljeve od promene mentaliteta. Mogla je, na primer, da zatraži da se narod nauči na vladavinu prava. To je i manje zahtevno i brže dostižno (jer, kad se kaže da je zabranjeno pljuvati po podu, narod začas prestane to da radi), a i neophodan je prvi korak za učenje od zemalja koje premijer navodi kao primer, pa i za tu famoznu promenu ”mentaliteta”.

Ali, da bi se narod navikao na vladavinu prava u kojoj svi podjednako uživaju ista zagarantovana prava, svi poštuju zakone i svako biva kažnjen za nepoštovanje prava i zakona, vladavina prava prvo mora da se uspostavi. Što bi naša vlast rado uradila samo kad ne bi bilo toliko zahtevno.

No, pošto je vlast blagorodna, kad već ne može narodu da pokaže kako izgleda vladavina prava, pokazaće mu - kako izgleda prava vladavina.

(Peščanik.net)

( Nadežda Milenković )