Ljumović: Online poslovanje nailazi na niz problema, razlozi su vrlo često iracionalni
„Prepoznat je ekonomski i društveni potencijal informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), iako u ovom trenutku ICT sektor čini 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). ICT sektor je, i u ekonomiji Evropske unije, na relativno niskom procentu od 2,8 odsto, ali on generiše više od 50 odsto produktivnosti“, objasnio je Ljumović
U Crnoj Gori mali broj preduzeća koristi koncept elektronskog poslovanja, a razlog za to su nedovoljna informisanost i zadovoljenje postojećim tehnološkim platformama, ocijenio je generalni direktor za e-Upravu u Ministarstvu za informaciono društvo i telekomunikacije, Stevan Ljumović.
On je danas, na poslovnom skupu Budućnost spoljne trgovine, kazao da se prema posljednjem izvještaju Monstata, uprkos rastu u odnosu na 2014. godinu od 9,6 odsto, može konstatovati da broj preduzeća koji koristi online koncept poslovanja još mali.
„Online poslovanje je nešto što nailazi na niz različitih problema. Po meni razlozi su vrlo često iracionalne prirode. Prije svega tu je inertnost i zadovoljenje postojećim procesima i tehnološkim platformama za promet robe ili usluga kada je u pitanju e-poslovanje. Tu su takođe i nedovoljna informisanost, znanje i nemanje sluha za te tehnologije“, rekao je Ljumović.
On je naveo da je u Crnoj Gori 24 odsto preduzeća putem interneta omogućilo prodaju svojih proizvoda i njihovu isporuku, dok više od 31 odsto firmi komunicira sa klijentima i dobavljačima online procedurama.
Ljumović je kazao da je vizija Strategije razvoja informativnog društva Crne Gore digitalna država.
„Prepoznat je ekonomski i društveni potencijal informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), iako u ovom trenutku ICT sektor čini 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). ICT sektor je, i u ekonomiji Evropske unije, na relativno niskom procentu od 2,8 odsto, ali on generiše više od 50 odsto produktivnosti“, objasnio je Ljumović.
On je kazao da e-trgovina u Crnoj Gori danas ima mali udio u ukupnoj i zato je cilj Vlade da dostigne jedan odsto od ukupne.
Direktor preduzeća ZZI Slovenija, Igor Zorko, rekao je da za razvoj digitalne ekonomije nijesu potrebne velike investicije u infrastrukturu, ali da treba mnogo znanja, iskustva i saradnje firmi, država i krajnjih korisnika.
On je kazao da se u Sloveniji više od 80 odsto elektronskih carinskih postupaka izvodi na pojednostavljenim postupcima, što znači da više firmi to radi samo, a ne uz pomoć špeditera.
„U Sloveniji skoro sve velike firme koriste elektronsko poslovanje za rad sa svojim dobavljačima i kupcima. Male firme imaju problem, jer je infrastruktura kompleksna. Mislim da su najveći napori u EU i Sloveniji kako ponuditi malim firmama dovoljno znanja, kompetencija za elektronsko poslovanje da se same mogu pripremiti“, rekao je Zorko.
ZZI je, kako je naveo, pripremio cijeli niz rješenja za male firme koja su jednostavna, jeftina i pristupačna.
„U Sloveniji smo pokrili oko deset hiljada firmi koje koriste naše servise. Sistem je pristupačan i nije skup, to su cloud aplikacije i koštaju nekoliko centi“, dodao je Zorko.
Direktor Udruženja za informatiku i telekomunikacije Privredne komore Slovenije, Dušan Zupančič, kazao je da je ta država prepoznala značaj digitalizacije prije dvije godine, kada je počela direktno sa različitim aktivnostima u cilju digitalizacije privrede.
„Na području bezpapirnog poslovanja, mogu da kažem da smo među prvima u Evropi. U Privrednoj komori smo 2001. godine startovali projekat e-Slog, gdje smo 2003. godine objavili standarde za bezpapirnu izmjenu preduzeća“, precizirao je Zupančič.
Slovenija je, kako je dodao, među prvima u Evropi napravila zakon da državna uprava mora da prihvata jedino račun u elektronskom obliku.
„Tako da smo za sada po broju primanja elektronskih računa na sedmom mjestu. U Sloveniji oko 20 hiljada firmi posluje digitalno, a inicirali smo da se u većim kompanijama formira radno mjesto digitalnog direktora, kojeg najpoznatije slovenačke firme već imaju“, naveo je Zupančić.
Savjetnik u Upravi carina, Tatjana Vujisić, kazala je da ta institucija planira da preduzme niz aktivnosti, cilju pristupanja Crne Gore EU, kao i ubrzanju prometa na granici i smanjenja troškova i pojednostavljenja carinskih postupaka.
„Neke od najkompleksnijih aktivnosti su mjerenje vremena carinjenja robe, razvoj pojednostavljenih carinskih postupaka i ovlašćenih privrednih subjekata i reforma tranzitnog sistema“, navela je Vujisić.
Poslovni skup je održan u okviru inicijative Poslujmo bez papira.
( MINA business )