Gvozdenović: Ekonomski valorizovati kulturnu baštinu
Gvozdenović je podsjetio da će Ministarstvo održivog razvoja i turizma pristupiti projektima valorizacije kulturnih dobara u saradnji sa španskom kompanijom „Paradores de Turismo S.A.“ koja upravlja sa više od 90 hotela, koji se nalaze u objektima koji pripadaju kulturnoj baštini
Crnu Goru karakteriše izuzetna kulturna baština pod uticajem različitih civilizacija, koja bi u narednom periodu trebalo da bude ekonomski valorizovana na način da se obezbijedi njeno očuvanje, kazao je danas ministar održivog razvoja i turizma Branimir Gvozdenović na Miločerskom razvojnom forumu.
On je na forumu održao prezentaciju na temu „Kulturno nasljeđe Crne Gore u svjetlu strategije održivog razvoja“, predstavljajući, između ostalog, dio Nacionalne strategije održivog razvoja u kontekstu valorizacije kulturne baštine koja je, kako je ocijenio, sada nedovoljno iskorišćena.
Gvozdenović je podsjetio da će Ministarstvo održivog razvoja i turizma pristupiti projektima valorizacije kulturnih dobara u saradnji sa španskom kompanijom „Paradores de Turismo S.A.“ koja upravlja sa više od 90 hotela, koji se nalaze u objektima koji pripadaju kulturnoj baštini.
Projekat, kako je pojašnjeno, podrazumijeva analizu potencijala za stavljanje nevalorizovanih kulturnih dobara u funkciju ekonomskog razvoja i međunarodne promocije Crne Gore, a za realizaciju aktivnosti obezbijeđena je finansijska podrška Evropske komisije, kao i besplatna ekspertska podrška Evropske investicione banke (EIB).
Nacionalna strategija održivog razvoja predviđa povezivanje kulturne ponude sa ekonomskim aktivnostima kao što je turizam ili razvoj kulturnih i kreativnih industrija.
„Iako su principi očuvanja i zaštite kulturnih dobara često suprotstavljeni ekonomskom razvoju, biće primijenjeni efikasni mehanizmi koji će spriječiti promjene koje mogu nanijeti trajnu štetu kulturnoj baštini“, ocijenio je Gvozdenović.
U tom kontekstu, Gvozdenović je istakao da godišnji prihod od kulturne i kreativne industrije u EU iznosi preko 535 milijardi eura godišnje.
Kako je naveo, taj sektor zapošljava preko sedam miliona ljudi, oko 1,5 miliona više nego sektori telekomunikacija, automobilske i hemijske industrije zajedno.
„Bogato kulturno nasljeđe Crne Gore je veliki ekonomski resurs, kako u pogledu turističke valorizacije kulturnih dobara, tako i u pogledu širenja kulturne ponude kroz razvoj domaće kulturne i kreativne industrije“, kazao je Gvozdenović.
On je napomenuo i da je opština Herceg Novi prijavom Evropskoj komisiji 2015. godine otvorila realnu mogućnost da Herceg Novi postane Evropska prijestonica kulture 2021. i tako doprinese unapređenju imidža grada ali i Crne Gore.
( Mina )