Lideri šake jada

Hrvati i Srbi govore skoro istim jezikom, što bi nekim narodima bila olakšavajuća okolnost za suživot, ali je Srbima i Hrvatima to otežavajuća okolnost, zato što dobro razumeju jedni druge, pa mogu lakše da se izvređaju i na smrt posvađaju.

- Da mi ne znamo srpski, a da oni ne znaju hrvatski, kako bismo vekovima živeli jedni pored drugih - često se tako zapitaju lideri "dva oka u glavi" koji više liče na lidere "dve šake jada u najavi".

- Kad nema jezičke barijere sve je lakše. Ajd' posvađajte se vi sa Norvežaninom ako ne znate norveški! - objasniće vam analitičari srpsko-hrvatskih zbivanja.

Analitičari kažu, recimo, i da Zoran Milanović sve ovo radi zbog predizborne kampanje, mada više izgleda kao da želi da se ubije, samo ne zna kako. Kad god se pojavi negde u nameri da se obesi o luster, banderu ili kvaku, sačeka ga 150 novinara i počnu da ga dave pitanjima.

A on šta će, kud će, da bi razgalio sumornu atmosferu, počne da priča viceve.

- Ide Srbin ulicom, a jedan Hrvat ugleda da na pločniku hrpu fekalija...

- Iiii! - upitaju ga znatiželjni novinari.

- Kako bi ga upozorio Hrvat uzvikne: Govno!!!

- Iiiii! - upitaju ga opet znatiželjni novinari.

- A Srbin mu kaže: "Šta je?" - poentira Milanović i počne grohotom da se smeje, zaboravivši pritom važno regionalno pravilo: "Nikad ne pričaj glupe viceve o Srbima na hrvatskom jeziku. Novinari objavljuju sve što čuju, pa čak i glupe viceve prevode sa hrvatskog na srpski!"

A znate li onaj vic: idu Zoran Milanović i Aleksandar Vučić ulicom i svađaju se ko će biti u sredini. Kapirate?

- Ja ne kapiram! - javiće se odmah Aleksandar Vulin, ministar za brigu o ministru Aleksandru Vulinu.

"Kako mogu da se svađaju dva čoveka ko će biti u sredini? A pritom jedan od njih dvojice i nije neki čovek. Pritom ne mislim na premijera Vučića, a ne mislim ni na Milanovića, jer mi je zabranjeno da mislim na Milanovića" - objasniće bistroumni Vulin, čovek koji je uvek negde u sredini, takoreći u sendviču između premijera Vučića i onog od koga bi premijera Vučića trebalo da brani.

Uđite u bilo koji bircuz od Rovinja do Subotice i naići ćete na gomilu Zorana Milanovića, ali ako uđete u bilo koji zadimljeni bircuz od Subotice do Rovinja, nećete naići ni na jednog Aleksandra Vučića, zato što on trenutno apstinira od zadimljenih bircuza.

I nema neku preveliku potrebu da vređa druge narode i narodnosti, jer je tu disciplinu apsolvirao, pa trenutno ima status apsolventa za širenje verske i nacionalne mržnje koji je rešio da promeni fakultet. Vučić pokušava da se nametne kao najpoželjniji lider regiona i njegova trenutna opsesija je da bude mudar ko da nije Vučić. Što mu je retko uspevalo u životu.

Vučić uživa u svađi sa Milanovićem jer je to njegov prirodni ambijent. Samo trenutno glumi Novog Vučića, a Novi Vučić pokušava da deluje pametnije od onog Starog Vučića, mada je, verujte, u pitanju jedan te isti čovek.

Novi Milanović želi da liči na Starog Vučića, iako je Stari Milanović delovao pametnije od Novog Vučića. Ili makar principijelnije. Tako da obojica deluju smešno pokušavajući da budu nešto što nisu.

Politika je nekada veština brojanja do deset, u čemu je Vučić trenutno uspešniji. Momentalno je na broju sedam.

Odnosi Srbije i Hrvatske su najkvarljivija roba u regionu. S tim što nisu baš svi akteri pokvareni ko što su bili nekad. Što ne znači da nisu kvarljiva roba.

(danas.rs)

( Draža Petrović )