Trese se Italija, podrhtava Balkan

Igle na Rihterovoj i Galupovoj skali iscrtavaju tektonske poremećaje koji imaju dramatične posledice na površini zemlje. Prirodni zemljotres u Italiji i politički na Balkanu uništili su ono što su se ljudi u tim regionima trudili da kako-tako zaštite i sačuvaju

U Amatričeu, Arkvati i Akumoli stradali su ljudi, kuće su sravnjene sa zemljom, devastirana je infrastruktura… Na Balkanu je politički zemljotres ozbiljno zaljuljao mostove poverenja stvarajući nove naprsline i napravio nove široke pukotine u odnosima među građanima i na tržištima bar tri države. Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Srbijom proteže se balkanski “San Andreas”, čija sanacija ne može biti rutinska ako se žele sprečiti politički zemljotresi s razornim dejstvom.

“Povećana napetost”, najčešće je korišćen politički termin da bi se opisalo stanje na Balkanu posle zemljotresa čiji je epicentar (u zavisnosti od mesta posmatrača i neuobičajeno za klasične zemljotrese) bio u Zagrebu/Sarajevu/Beogradu. Neuspeh vladajućih elita da za većinu građana stvore uslove prosperitetnog života indukovao je tektonsko trvenje tri političke “ploče” - hrvatske, bosanskohercegovačke i srpske - i doveo do opasnog širenja balkanskog “San Andreas” raseda.

U Italiji se svi nadaju (i mole bogu) da se zemlja umiri, na Balkanu se podrhtavanje sporo smiruje jer još ima onih kojima je bilo malo rušenja i sravnjivanja sa zemljom.

I Italiji i na Balkanu posle ovakvih katastrofa potrebna je izgradnja, odnosno oporavak. Svaka vrsta oporavka - od izgradnje običnih ćuprija preko potoka, do mostova (međuljudskog i poslovnog) poverenja.

Ali, nije svejedno kakav će biti kvalitet tog oporavka i ko će njime upravljati. Jedna od ključnih institucija italijanskog društva - specijalni tužilac za borbu protiv mafije - javno je upozorio da mafija nikako ne treba da se bavi oporavkom zemljotresom pogođenog područja. Tužilac je zaključio da bi prepuštanje poslova mafiji ozbiljno deformisalo poslovni ambijent i poslalo očajno lošu poruku poslovnim i političkim partnerima italijanskih kompanija i države da se u Italiji ama baš ništa nije promenilo i da je Italija ostala zarobljenik prošlosti.

Balkan, nažalost, nema takvu “domaću” instituciju. Zato je EU morala da upozori na razornost uzroka političkog zemljotresa koji dovode do suspendovanja normalnih uslova poslovanja i povećavaju šanse povratka regiona u prošlost.

Nije nevažno ni pitanje ko će rukovoditi oporavkom i ko će biti “graditelji”.

To su važne teme. Jer, Balkan ni dosad nije bio previše primamljiv region oko kojeg su su otimale velike svetske poslovne “zverke”. Posle najnovijeg političkog zemljotresa Balkan tek neće biti mesto na koje hrli svetski kapital u potrazi za sigurnim profitom. Zato je važno što pre sanirati epicentre balkanskog zemljotresa.

“Politička napetost” čije postojanje niko u regionu ne negira čita se u svetskim poslovnim krugovima kao poruka - “beži”.

A bez kapitala, novih poslova i radnih mesta Balkan se ponovo pretvara u ruševinu koju će popravljati razni “graditelji” u borbi za dominaciju na političkom tržištu i kontrolu novostvorene vrednosti.

(novimagazin.rs)

( Miša Brkić )