Mijatović: Potrebna veća transparentnost u vezi finansiranja medija
Mijatović je u pismu Đukanoviću navela da je uvođenje mehanizama za podršku pluralizmu pozitivan korak, ali je predlog revidiran kako bi adresirao nekoliko pitanja
Oglašavanje državnih organa i različiti oblici finansiranja od strane države su sve veći izvor netransparentnog finansiranja medija, neprikladnog uticaja na medije, ograničenja medijske nezavisnosti i narušavanja medijskog integriteta.
To se navodi u pismu predstavnice za slobodu medija OEBS-a Dunje Mijatović koje je povom izmjena medijskih zakona uputila premijeru Milu Đukanoviću.
U dijelu koji se tiče Zakona o medijima, ona je navela da postoji ozbiljna potreba za povećanjem transparentnosti i pristupa podacima koji su povezani sa finansiranjem od strane države i oglašavanjem državnih organa u medijima.
“Predložene izmjene (naročito one koje se odnose na kriterijume za dodjelu sredstava za oglašavanje) predstavljaju ozbiljan izvor diskriminacije i subjektivnog ponašanja državnih organa/preduzeća. Zakon bi trebao biti revidiran na način da se uvede ciljan, pravovremen i izvršan skup pravila za sve one koji planiraju, dodjeljuju ili primaju javna sredstva da prikazuju podatke o količini, svrsi i ishodu tih aktivnosti. S obzirom da oglašavanje državnih organa i finansiranje od strane države predstavljaju potencijalni izvor organičenja i ugrožavanja konkurencije na medijskom tržištu, monitoring takvih aktivnosti bi trebao biti vršen od strane nezavisnog tijela. Raspodjela ovih sredstava bi trebala biti vršena u skladu sa pravilima o državnoj pomoći”, navodi Mijatović.
Što se tiče izmjena Zakona o elektronskim medijima, Mijatović je navela da nametanjem bilo kakvih generalnih programskih kvota za proizvodnju sopstvenog programa predstavlja bezrazložno ograničenje slobode medija i njihove uređivačke politike.
“Predložena kvota za proizvodnju 20 odsto sopstvenog programskog sadržaja nije opravdana, naročito za medije koji ne koriste ograničene resurse kao što su FM frekvencije ili MUX kapacitete, već uslovno pristupne platforme.
Definisanje navedenog kao uslov za pristup fondu za pluralizam, organičava se prostor za potencijalne korisnike što otvara još jednu oblast diskriminacije”, smatra Mijatović.
Ona je u pismu Đukanoviću navela da je uvođenje mehanizama za podršku pluralizmu pozitivan korak, ali je predlog revidiran kako bi adresirao nekoliko pitanja.
“Da li postoje drugi fondovi za elektronske medije? Ukoliko postoje, trebalo bi uzeti u obzir analizu njihovih učinaka. Zbog čega su potencijalni korisnici samo komercijalni emiteri? Zbog čega su isključeni neprofitni emiteri”, pitala je Mijatović
Ona smatra da je malo vjerovatno da će očekivani godišnji fond, koji iznosi oko milion eura, biti potrošen na jedan projekat po emiteru u toku godine. Istovremeno, postoji rizik da samo određene teme budu adresirane od strane ograničenog broja za njih zainteresovanih emitera. Ukoliko se doda kvota od 20 odsto, rješenje će još teže ispuniti očekivanja. Ukoliko se nezavisnom regulatoru daju pavo i obaveza da raspodjeli sredstva, onda ne bi trebalo angažovati samostalne procjenjivače”, navodi se u pismu.
Ovaj članak je napravljen u okviru partnerstva sa Monitoringom Balkana i Kavkaza (Osservatorio Balcani e Caucaso) za potrebe Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF), a koji sufinansira Evropska komisija.
Sadržaj ovog članka je isključivo odgovornost “Vijesti”, i ni na koji način se ne može interpretirati kao stav Evropske unije.
( Dejan Peruničić )