Motociklisti najviše stradaju u krivinama
Iako je ABS sve češće dio standardne opreme kod novih motocikala (od 2017. će biti obavezan kod svih motocikala preko 125 cm3), vrlo malo vozača ima priliku da bude zaštićen ovim sistemom
Uvođenje bezbjednosnih sistema kod motocikala koje je i te kako izraženo posljednjih godina nije dalo proporcionalne rezultate kada je u pitanju broj povrijeđenih i poginulih iz prostog razloga - motociklisti oko sebe nemaju bilo kakve zaštitne zone ili sigurnosnih pojaseva, i direktno su izloženi udaru. Uska silueta motocikla čini da ga vozači automobila često previde ili pogrešno procijene njegovu brzinu.
Stručnjaci su izračunali da je rizik da vozač motocikla pogine u udesu 17 puta veći nego kod vozača automobila, i to na značajno manjoj kilometraži koju pređe na godišnjem nivou. Dok je broj nesreća sa smrtnim ishodom u automobilskim nezgodama u zadnjih 15 godina u Evropi pao za oko 60 odsto, kod motocikala je pao za oko 35 odsto. Pogibije motociklista čine petinu ukupnih žrtava u saobraćaju.
Iako je ABS sve češće dio standardne opreme kod novih motocikala (od 2017. će biti obavezan kod svih motocikala preko 125 cm3), vrlo malo vozača ima priliku da bude zaštićen ovim sistemom. Razlog je to što je upotrebni vijek motocikala mnogo duži nego kod automobila, pa je prosječna starost dvotočkaša čak i u Evropi oko 15 godina.
Matijas Kun, direktor Instituta za bezbjednost u Njemačkoj kaže da je u toj zemlji 2014. godine veliki broj nezgoda motociklista na autoputu bio uzrokovan gubitkom kontrole nad vozilom. Osnovni razlog je prevelika brzina. Sa druge strane, u gradu motocikli obično imaju kontakt sa automobilima, a na brdskim putevima najsmrtonosniji incidenti se događaju u krivinama.
( Saša Marković )