Lična dokumenta će u istoriju, ali ne zna se kad: Je li Crna Gora spremna za jedinstveni ID?

Crna Gora je u potpunosti spremna za uvođenje jedinstvenog dokumenta koji će objediniti zdravstvenu knjižicu, ličnu kartu i vozačku dozvolu, poručili su iz Ministarstva javne uprave (MJU).

To pravdaju Elaboratom o potrebi i mogućnostima uspostavljanja nacionalnog identifikacionog dokumenta (NID), ali ne znaju kada bi njegova upotreba mogla da počne.

Objašnjavaju da je rano govoriti o datumima kada će građani biometrijska dokumenta konačno moći da zamijene savremenim, jedinstvenim dokumentom.

Kada bude dostupan, jedinstveni ID će moći istovremeno da se koristiti kao lična karta, zdravstvena knjižica ili bilo koji drugi identifikacioni dokument ili putna isprava.

U MJU još nisu definisali izgled i osobine budućeg NID. Za sada, urađena je komparativna analiza identifikacionih dokumenata država članica EU.

Sudeći prema odgovorima nadležnih, donosiocima odluka zasad je najbliži elektronski identifikacioni dokument Mađarske.

U pitanju je multifunkcijski, beskontaktni dokument, sa slikom u boji, koji je ujedno biometrijska lična karta sa jedinstvenim identifikacionim brojem građanina, putna isprava za zemlje EU i druge države sa kojima Mađarska ima potpisan sporazum. Mađarski NID u sebi sadrži i identifikacioni broj socijalnog i zdravstvenog osiguranja, identifikacioni poreski broj i digitalni sertifikat za elektronsku autentifikaciju i digitalni potpis.

“Mađarska je sa realizacijom projekta otpočela u oktobru 2015. a sa izdavanjem dokumenata 1. januara, 2016. Do sada je izdala preko tri miliona novih dokumenata, koji u potpunosti mijenjaju tri dokumenta za navedene funkcionalnosti. Zavisno od vrste zahtjeva i starosne grupe, cijena nove lične karte je od 4,5 do 15 eura”, kazali su iz MJU.

U perspektivi, NID bi, kako dodaju, trebalo da omogući i online pristup bilo kojoj elektronskoj usluzi.

Takođe bi, kako su kazali iz resora Suzane Pribilović, trebalo da obezbijedi korišćenje elektronskog potpisa za bilo koju vrstu potrebe - omogući glasanje bez potrebe fizičkog prisustva, online pristup medicinskim dosijeima i drugim evidencijama, kao i da služi za online prijavu poreza…

Javnost uvjeravaju i u bezbjednost korišćenja budućeg jedinstvenog dokumenta, te objašnjavaju da će institucije za čije usluge dokument bude korišćen, vidjeti samo onu vrstu podataka koja se tiče njihove konkretne usluge.

Javnost je o planu države da postojeće lične karte zamijeni jedinstvenim dokumentom saznala početkom juna, kada je direktor Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO) Sead Čirgićsaopštio da odustaju od raspisivanja tendera za izradu e-zdravstvenih knjižica.

Iz MJU su tada tražili da se razmotri i definiše koncept elektronske identifikacije na nacionalnom nivou, a nakon toga su, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom zdravlja i Fondom za zdravstveno osiguranje, pristupili izradi Elaborata. Matični broj i dalje u upotrebi, ali bolje zaštićen

Osim nacionalnog identifikacionog dokumenta, u Ministarstvu planiraju i kreiranje Nacionalnog identifikacionog broja (NIB), čime više matični broj ne bi bio javno dostupan.

“NIB bi u osnovi predstavljao jednosmjernu kriptografsku vrijednost JMBG i koristio bi se kao javni identifikator. Svi registri i evidencije bi i dalje koristile JMBG kao jedinstven ključ i osnov za povezivanje i razmjenu podataka, pod posebnim uslovima definisanim nacionalnom legislativom i međunarodnom regulativom”. Multifunkcionalne kartice trend u EU

Iz Ministarstva navode da većina država članica EU uvodi identifikacione kartice koje će biti obavezne, a u zemljama članicama gdje ne postoje obavezne identifikacione kartice, građani dobijaju alternativna dokumenta za identifikaciju.

“Uvođenje e-identifikacionih kartica predstavlja trend, sa sve većim brojem država članica EU koje uvode ili se odlučuju da uvedu multifunkcijske identifikacione kartice. Napori da se uvedu nove ID kartice olakšavaju pravni i politički razvoj EU koji imaju za cilj da poboljšaju upotrebu elektronskih usluga u EU”.

Od 26 zemalja članica EU, njih 20 ima čip na identifikacionom dokumentu. Od tih 20, identifikaciona dokumenta u 16 država imaju integrisan digitalni sertifikat za provjeru digitalnog identiteta, u 10 država ID ima integrisane biometrijske podatke, sliku i otisak prsta, dok u četiri države ID sadrži samo sliku.

Istovremeno, ugrađen čip, pohranjene biometrijske podatke, sliku ili otisak prsta i digitalni sertifikat sadrže identifikaciona dokumenta u 10 od 26 zemalja EU.

Identifikacione kartice se ne izdaju u Danskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji. Mađarska je jedina zemlja članica u kojoj se izdaju i multifunkcionalne ID kartice i plastične nacionalne lične karte - samo osobama starijim od 65 godina.

( Damira Kalač )