Zaradili 57 miliona, mali akcionari ni mrvice nijesu dobili

Investicioni fond Eurofond je u posljednjih deset godina od prodaje akcija dobio najmanje 57 miliona eura. Od toga je 30 miliona uložio u kupovinu akcija, a 19,2 miliona platio svojoj upravljačkoj kompaniji Euroinvest po osnovu naknade za upravljanje, pokazuju finansijski izvještaji fonda i njegove upravljačke kompanije koje su analizirali Istraživački centar MANS-a i list „Vijesti“.

Istovremeno, akcionarima nikada nije plaćena dividenda, a na kraju prošle godine Eurofond je državi dugovao 1,5 miliona eura poreza na dobit, koji nije platio punih šest godina, odnosno od kada je ostvario prihod po osnovu prodaje akcija u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG). Eurofond je i na listi blokiranih preduzeća koju sačinjava Centralna banka Crne Gore.

Osnovan kao privatizacioni fond 2001. godine i neposredno uoči Masovne vaučerske privatizacije, Eurofond je u kasnijim godinama poslovao kao fond zajedničkog ulaganja, da bi 2012. godine bio podijeljen na otvoreni fond (u koji je prenijeto dva odsto vrijednosti nekadašnjeg jedinstvenog fonda) i zatvoreni fond (u koji je prenijeto 98 odsto vrijednosti nekadašnjeg jedinstvenog fonda).

Prema podacima iz finansijskih izvještaja, u periodu od 2006. do kraja prošle godine Eurofond je prikazao 57,1 milion eura „priliva po osnovu prodaje akcija“. Tako je u 2006. godini prihodovao 4,6 miliona, godinu kasnije tri miliona, u 2008. godini 1,8 miliona, a 2009. godine čak 44,7 miliona eura, što se poklapa sa periodom kada je italijanskoj kompaniji A2A prodat paket akcija u EPCG.

U naredne dvije godine ne postoje podaci o prilivu, da bi nakon toga u finansijskim izvještajima pod stavkom „prilivi po osnovu prodaje ulaganja“ bilo prikazano oko 200 hiljada u 2012. godini, nepunih 70 hiljada u 2013. godini i 1,2 miliona u 2014. godini. Finansijski izvještaj za prošlu godinu još nije dostupan, ali je u izvještaju o godišnjem poslovanju Eurofonda, koji je objavljen na njihovom sajtu, dobit od prodaje akcija za 2015. godinu prikazana u iznosu od blizu 1,4 miliona eura.

U odnosu na posmatrani period, a kada je riječ o kupovini akcija, Eurofond je najviše trgovao od 2006. do kraja 2009. godine. Tako je u finansijskim izvještajima vidljivo da je kupujući akcije ukupno potrošio 30 miliona eura, od čega je za trgovinu na berzi izdvojio 23,3 miliona eura (3,2 miliona u 2006. godini, 3,5 miliona u narednoj godini, 2,6 miliona u 2008. i čak 13,5 miliona u 2009. godini), a za kupovinu akcija kroz dokapitalizacije još dodatnih 7 miliona eura.

Posebni podaci koji su u posjedu Istraživačkog centra MANS-a pokazuju da se dokapitalizacije, realizovane od 2007. do 2009. godine, odnose na povećanje vlasništva u ulcinjskoj Solani i Bjelasici Radi u Bijelom Polju koje imaju vrijedne nekretnine. Međutim, suma od 7 miliona, koliko je Eurofond u finansijskim izvještajima naveo da je platio za dokapitalizacije, ne poklapa se sa dokumentacijom iz Privrednog registra koja prikazuje sumu od oko 7,5 miliona.

Osim za kupovinu akcija, Eurofond je u posljednjih deset godina po osnovu naknade za upravljanje isplatio 19,2 miliona eura Društvu za upravljanje Euroinvest, koje njime rukovodi od osnivanja, odnosno od 2001. godine. Prema propisima, upravljačke kompanije imaju pravo na naknadu koja se obračunava u odnosu na neto vrijednost aktive fonda i ranije je iznosila pet odsto neto vrijednosti, a kasnije tri odsto.

Ova vrijednost utvrđuje se na osnovu posebne metodologije, a neto aktiva podrazumijeva razliku između ukupne imovine koja je iskazana knjigovodstveno i ukupnih obaveza društva (kratkoročnih i dugoročnih). U praksi je ona bila najveća u godinama buma na tržištu kapitala, pa su tako i obračunate naknade Euroinvestu bile najveće upravo u tim godinama.

Raspoloživi podaci pokazuju da je Eurofond svojoj upravljačkoj kompaniji najviše novca isplatio u 2009. godini kada je dobila 8,4 miliona eura, te godinu ranije kada je prihodovala 4,4 miliona eura. Međutim, u odnosu na 19,2 miliona, koliko je isplaćeno u poslednjih deset godina, stvarna suma je realno veća, budući da „Euroinvest“ upravlja investicionim fondom od 2001. godine. Kompanjom Euroinvest godinama upravljaju lica koja su bliska Veselinu Baroviću, koji se povezuje sa Eurofondom.

Pored toga, Euroinvest ne samo da naplaćuje naknadu od Eurofonda, već ima i vlasništvo u njemu, što je svojevremeno omogućeno uredbom iz 2000. godine koja je propisala da za prvu godinu rada upravljačka kompanija može da naplati 5 odsto naknade u „investicionim jedinicama“ koje su kasnije pretočene u akcije, dok u kasnijim godinama za njih nije bilo ograničenja da kupuju akcije fonda na tržištu.

Tako je na kraju 2007. godine Euroinvest posjedovao čak 13,8 odsto vlasništva u Eurofondu, da bi do kraja prošle godine zadržao vlasništvo na nivou od 5,65 odsto akcijskog kapitala.

Upravo su takvi zakonski propisi u startu favorizovali upravljačke kompanije i stvorili prostor ne samo za koncentraciju vlasništva između povezanih lica, već da se iz investicionih fondova izvlači novac u upravljačke kompanije. Za razliku od Eurofonda čiji je nepokriveni gubitak na kraju prošle godine iznosio 108,8 miliona eura, uz dodatni minus od 40 miliona po osnovu revalorizacionih rezervi (svođenje akcija na tržišnu vrijednost), Euroinvest je na kraju prošle godine imao neraspoređenu dobit od čak 8,6 miliona eura.

U proteklih deset godina, Eurofond nikada nije platio dividendu, dok ni država nije imala nikakvu posebnu korist od njegovog poslovanja. U 2009. godini, zahvaljujući prodaji akcija u EPCG, ovaj investicioni fond je bio dužan da plati nešto preko milion eura poreza na kapitalnu dobit, ali to nije učinio do kraja prošle godine, već je dug porastao sa kamatama na 1,5 miliona.

Prema posljednjim podacima Poreske uprave iz jula ove godine, Eurofond duguje po osnovu poreza na dobit nepunih 560 hiljada eura, ali nije poznato da li je u međuvremenu platio dio duga, ili je postignut dogovor o njegovom reprogramu.

Uzimali kredite i da bi održavali proizvodnju u firmama, ali novac nikad nije za to iskorišćen

Intenzivno kreditno zaduženje fonda počelo je nakon 2006. godine, u kojoj je dobio dozvolu za rad kao fond zajedničkog ulaganja. Ono što je bilo značajno za te vrste fondova jesu odredbe iz Zakona o investicionim fondovima iz 2004. godine, koje su ih direktno favorizovale i omogućile im da mogu da se zadužuju bez ograničenja. Raspoloživi podaci pokazuju da je Eurofond u 2007. i 2008. godini podizao kredite kod banaka radi kupovine akcija na berzi, kao i dokapitalizacije sa ciljem održavanja proizvodnje u firmama u njegovom vlasništvu, ali taj novac nikada nije uložen u te svrhe.

U 2007. godini Eurofond je uzeo kredite od ukupno 7,9 miliona eura, od čega je Hipotekarna banka odobrila 2,1 milion za dokapitalizaciju Bjelasice Rade i Cetinjeturista (u istoj godini ova firma nije dokapitalizovana, već je pripojena kompaniji Izbor Bar). Prva banka je odobrila 3,7 miliona po osnovu finansiranja trajnih obrtnih sredstava, a Hypo Alpe Adria banka dodatnih 2,1 milion takođe za dokapitalizaciju. U 2007. godini Eurofond je za dokapitalizacije Bjelasice Rade platio 4,2 miliona eura. Već na kraju 2008. fond je prikazao kreditne obaveze od 15 miliona eura. Od toga je dug Hipotekarnoj banci 1,6 miliona, Prvoj banci 6,7 miliona, Hypo Alpe Adria 4 miliona, dok mu je Alpe Adriat Privatbank odobrila 2,6 miliona za kupovinu akcija.

U 2008. godini Eurofond je za dokapitalizacije iskoristio nepunih 3 miliona eura. Već u 2009. godini fond je isplatio sve kreditne dugove, zahvaljujući novcu koji je prihodovao od prodaje akcija u EPCG, ali je u toj godini pribjegao novom zaduženju kod Bank Alpinum Vaduz iz Lihtenštajna koja je odobrila kredit do pet miliona eura. Kao garancija za taj kredit založene su akcije. Komisija za hartije od vrijednosti je već u prvim godinama poslovanja Eurofonda utvrdila da fond krši pravila.

On nije raspolagao sa dovoljno sopstvenih novčanih sredstava za kupovinu akcija, pa je uzimao kredite, iako je tadašnjim propisima definisano da privatizacioni fond ne može uzeti kredit, založiti ili na bilo koji drugi način opteretiti akcije iz svog portfelja. Nije poznato da li su preduzete ikakve mjere zbog tog kršenja.

Fond u 2009. potrošio 45 miliona eura

Ključna godina za poslovanje Eurofonda bila je 2009. u kojoj su od prodaje akcija prihodovali 44,7 miliona eura. Te godine je Eurofond prodao 5,9 odsto vlasništva koje je imao u EPCG. Eurofond je iste godine za kupovinu akcija na berzi potrošio 13,5 miliona eura, dokapitalizacije 1,7 miliona, kupovinu nekretnina 6,9 miliona, a po osnovu naknade Euroinvestu je isplaćeno 8,5 miliona eura.

Fond je vratio i 15 miliona eura duga za uzete kredite, što sve daje ukupnu sumu od oko 45 miliona eura. Pregled vlasništva investicionog fonda na kraju 2009. godine pokazuje da je fond stekao 13,3 odsto akcija u firmi Montepranco Bokaproduct i 11,1 odsto kapitala u osiguravajućem društvu Swiss osiguranje. Takođe je stekao 20 odsto vlasništva u firmi Zadrugar i 42,6 odsto kapitala u Elektrogrupi, obje iz BiH.

Kada su u pitanju nekretnine, finansijski izvještaj pokazuje da je za kupovinu poslovnog prostora u Podgorici izdvojeno 350 hiljada eura, zemljišta u Orahovcu, u Kotoru 5,4 miliona, a za zemljište i poslovni prostor u Bečićima 1,1 milion eura.

Poslovali preko banke iz Lihtenštajna

Revizorski izvještaj Eurofonda za proteklu godinu nije dostupan, ali je revizor za izvještaj u 2014. godini dao mišljenje sa rezervom jer, kako su objasnili, Eurofond nije vodio poslovne knjige u skladu sa Pravilima o kontnom okviru.

Takođe, fond je finansijsko poslovanje tokom 2014. godine obavljao preko kastodi banke Bank Alpinum Vaduz iz Lihtenštajna, dok nije bilo evidentiranog prometa preko žiro-računa kod poslovnih banaka u zemlji.

Revizor je skrenuo pažnju da je fond 2014. završio sa ukupnim nepokrivenim gubitkom od 117,6 miliona eura, a žiro-račun fonda je blokiran od 23. juna 2010. godine, što sve ukazuje na određenu neizvjesnost u pogledu budućeg poslovanja fonda.

Ovaj tekst je sačinjen uz podršku Evropske unije u sklopu projekta "Nulta tolerancija na korupciju". Za sadržaj ovog teksta odgovorna je isključivo Mreža za afirmaciju nevladinog sektora - MANS, a stavovi iznijeti u ovom tekstu se ni u kom slučaju ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

( Biljana Matijašević, Ines Mrdović )