Vlahović o predstavi u kojoj igra s ocem: Na sceni braća, u životu prijatelji

Predstava “Učene žene” po tekstu Žana Batista Poklena Molijera, a u režiji i adaptaciji Jagoša Markovića biće odigrana u petak 21. decembra na Velikoj sceni CNP-a. U pitanju je komad koji se igra u ovom pozorištu već dvije godine, a glumačku postavu, između ostalih, čine Mirko Vlahović, Nada Vukčević, Jelena Nenezić Rakočević, Mišo Obradović, Julija Milačić.

Najmađi u glumačkoj ekipi je Petar Vlahović koji u predstavi igra Arista, Krizalovog brata (Mirko Vlahović), a zahvaljujući ovom komadu imao je priliku da učestvuje na mnogim festivalima.

Predstava “Učene žene” govori o raspadu porodice, ljubavi, neslozi, suparništvu.

Napisana je prije nekoliko vjekova, tačnije 1672. godine, no i danas su teme koje obrađuje veoma aktuelne. Više o ovoj predstavi za Kroz grad priča Petar Vlahović…

Kako je bilo raditi na predstavi “Učene žene”?

Rad je bio onakav kakav je i počeo - neplaniran i pun prijatnih iznenađenja. Imao sam priliku da radim sa profesionalcima kojima se zahvaljujem što su me podržali. To su zanesenjaci i posvećenici kakvi se ne gledaju često, ali oni će govoriti o sebi bolje od mene, pa dođite da pogledate predstavu i sami će te vidjeti.

U ovoj predstavi igraš sa svojim ocem, proslavljenim crnogorskim glumcem Mirkom Vlahovićem. Kakva je bila vaša saradnja jeste li imali odnos kao otac i sin ili kolege?

Sa ocem nije lako igrati košarku, a kamoli predstavu. Bitno je izostaviti porodične odnose i biti posvećen poslu. Naš odnos se može opisati jednom prostom rečenicom- na sceni braća, u životu prijatelji.

S obzirom na to da su se probe, dok ste spremali predstavu, odvijale svakodnevno po više sati, kako si usklađivao te obaveze sa školom?

Nije bilo lako, moram da priznam, nisam toliko često naišao na razumijevanje. To nije baš svačija vrlina. Jedva sam izbalansirao probe i nastavu. Ali evo, predstava se odigrala toliko puta i još je aktuelna, a ja sam ostao čitav. Sad se trudim da maksimalno budem fokusiran na školu.

Pored pozorišta imao si priliku da igraš i u seriji “Dojč caffe”. Šta ti je lakše palo rad u pozorištu ili snimanje serije?

Snimanje “Dojč Kafea” mi je bilo jedno od najprijatnijih, jer je atmosfera bila fantastična, a ekipa opuštena. Jedva čekam premijeru. Takođe, volio bih i da pomenem, pored ostalih projekata koje sam radio u posljednje vrijeme i film Senada Šahmanovića “Put” koji je nedavno prikazan na Podgorica film festivalu. Bez obzira na to, ipak, preferiram pozorište koje sam proživio za kratak, ali nezaboravan period. Energija teatra je najjači vid edukacije.

To što si već angažovan kao glumac na nekoliko projekata znači li to da si se već odlučio i da će gluma biti tvoj budući poziv?

Stvatno ne znam, to me često pitaju, a ja nikad ne znam šta da kažem. Za sada mi je samo u planu da radim na sebi kao čovjeku, ali da uživam u mladosti. Polako, niđe mi se ne žuri.

( Marija Vasić )