Ministarstvo ekonomije: MANS iznio niz netačnih tvrdnji
Iz Ministarstva su naveli da se u procesu realizacije projekta o njemu izjašnjava Vlada, iako, kako tvrde, ne postoji zakonska obaveza jer se radi o projektu koji će da realizuje kompanija, iz svojih sredstava i kreditnog zaduženja koji ide na teret EPCG, a ne države
O projektu drugog bloka Termoelektrane (TE) Pljevlja do sada je razgovarano na svim relevantnim adresama, a njegovu opravdanost potvrdile su analize renomiranih kompanija među kojima su Poyry, Fichner i Deloitte, saopštili su iz Ministarstva ekonomije.
Iz Ministarstva su u reagovanju na navode predstavnika Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) o drugom bloku TE i akcionarskom ugovoru sa kompanijom A2A, kazali da je ta nevladina organizacija iznijela niz netačnih tvrdnji.
“Prva od njih je da Vlada 'žuri da na mala vrata progura drugi blok TE Pljevlja'. O ovom projetku je, od odabira prvorangiranog ponuđača do sada, razgovarano na svim relevantnim adresama. I sam MANS je organizovao okrugli sto na tu temu gdje je do detalja tim Elektroprivrede (EPCG) i Rudnika uglja, demantovao sve tvrdnje koje MANS uporno iznosi kako bi spriječio projekat”, kazali su iz Ministarstva.
Iz Ministarstva su naveli da se u procesu realizacije projekta o njemu izjašnjava Vlada, iako, kako tvrde, ne postoji zakonska obaveza jer se radi o projektu koji će da realizuje kompanija, iz svojih sredstava i kreditnog zaduženja koji ide na teret EPCG, a ne države.
“Konačno, sa projektom će biti upoznata i Skupština Crne Gore”, kazali su iz Ministarstva.
Iz Ministarstva tvrde i da su netačni navodi MANS-a da Evropska unija (EU) od 1. januara naredne godine zabranjuje svojim članicama da finansiraju projekte izgradnje termoelektrana.
“Tačno je da EU od 1. januara neće finansirati projekte termoelektrana sa instalisanom snagom manjom od 300 megavati (MW)”, kazali su iz Ministarstva.
Kada je u pitanju predlog novog akcionarskog ugovora sa A2A, iz Ministarstva su podsjetili da je ta kompanija kupila akcije u EPCG, da ih je platila 434 miliona EUR i da je spremna da ih, u slučaju da aktivira izlaznu opciju, državi proda za 250 miliona eura u sedam godišnjih rata.
( MINA business )