Montenegro Airlines je najozbiljniji projekat Crne Gore
Vlada Crne Gore ovonedjeljnim saopštenjem potvrdila je da je bivše rukovodstvo MA davalo jasne i precizne podatke o visini obaveza, državnoj pomoći, akumuliranom gubitku, kao i svim efektima koje nacionalni vazdušni prevoznik ima na crnogorsku privredu
Crna Gora je sa nacionalnom aviokompanijom “Montenegro Airlines” (MA) postala aviodostupna zemlja i prepoznatljiv brend na aerodromima širom Evropske unije (EU), ocijenilo je bivše rukovodstvo te kompanije.
“Školovan je veliki broj pilota, prevezeno je 600 hiljada putnika na godišnjem nivou i generisan je promet od 80 miliona eura. Sporedni, ali ništa manje značajan efekat je potrošnja turista, koji su u Crnu Goru doputovali avionima MA i uticali na GDP od najmanje milijardu eura od osnivanja kompanije do 2013. godine”, navodi se u saopštenju bivšeg rukovodstva MA, na čijem čelu je bio Zoran Đurišić.
Oni su reagovali na seriju tekstova o višemilionskim gubicima nacionalne aviokompanije, tokom perioda bivšeg rukovodstva i nakon njegovog odlaska 2013.
Vlada Crne Gore ovonedjeljnim saopštenjem potvrdila je da je bivše rukovodstvo MA davalo jasne i precizne podatke o visini obaveza, državnoj pomoći, akumuliranom gubitku, kao i svim efektima koje nacionalni vazdušni prevoznik ima na crnogorsku privredu.
Vlada je saopštila da je u mandatu bivšeg rukovodstva MA izvršen otpis duga od 3.233.336,54 eura, koji je nastao u periodu 2002-2006. Međutim, ta pomoć je neuporedivo manja od onoga što se inače dešava u avioindustriji, a zanemarljiva je i u odnosu na efekte, koje je MA imao na crnogorsku privredu. Ti efekti se ogledaju u tome što je Crna Gora sa MA postala aviodostupna zemlja, prepoznatljiv brend na aerodromima širom EU, školovan je veliki broj pilota, prevezeno je 600 hiljada putnika na godišnjem nivou i generisan je promet od 80 miliona eura. Sporedni, ali ništa manje značajan efekat je potrošnja turista, koji su u Crnu Goru doputovali avionima MA i uticali na GDP od najmanje milijardu eura od osnivanja kompanije do 2013.
Iako je više puta sugerisano da se poslovanje kompanije ne može posmatrati jednostrano, te da treba sagledati sveukupni efekat projekta nacionalne aviokompanije, konstantno se nastavljalo sa gomilom neutemeljenih ocjena i loše interpretacije podataka. Da li je u pitanju nepoznavanje vazduhoplovne i ekonomske terminologije, ili nešto drugo, ne želimo da sudimo. Međutim, apsolutno je jasno da je time načinjena ozbiljna šteta kompaniji. Vlada Crne Gore jeste pomogla kompaniji, a ko bi već pomogao ako ne vlasnik. Najozbiljnija pomoć kompaniji valorizovana je kroz kupovinu prvih letjelica tipa “foker F28”. Za takva dva vazduhoplova Vlada je izdvojila sredstva 1996. godine. Sljedeća ozbiljna pomoć uslijedila je 2001. i 2002. godine, kada je Vlada ponovo pomogla obnovu flote Montenegro Airlinesa. Ukupna ulaganja koja je Vlada imala u oba navrata iznosila su 24 miliona dolara. Tri od pet “fokera F100“ i tri “embraera” E195”, koliko ih je MA imala u floti, finansirani su isključivo iz sredstava kompanije, a samo za “embraere” u periodu od 2008. do 2013. izdvojeno je više od 50 miliona dolara.
U periodu od osnivanja kompanije, pa do 2006. godine gubici nijesu pravljeni. Negativni poslovni rezultat javlja se tek nakon 2006. godine kada je nastupila globalna ekonomska kriza.Ukupni akumulirani gubici kompanije u periodu od 19 godina (od osnivanja do 2013) bio su 19,2 miliona eura. Dobrim dijelom ovome su doprinijeli Aerodromi CG i Agencija za kontrolu letjenja, koji nijesu imali sluha prema nacionalnom prevozniku i ispostavljali značajno više fakture od onih koje dobijaju kompanije poput Ryan Air.
Montenegro Airlines je važio za najboljeg i najstabilnijeg prevoznika na prostorima Ex YU što je početkom 2013. godine potvrdila nezavisna novinska agencija Anadolija. Sa pravom se može tvrditi da je MA najozbiljniji poduhvat i realizovani projekat Crne Gore u posljednjih 20 godina, a uzimajući u obzir pozitivne efekte koje je kompanija donijela Crnoj Gori, ono što je u nju uloženo moglo bi se okarakterisati kao dobra investicija koja u krajnjem nije mnogo koštala. Svaka druga interpretacija ovog projekta može se okarakterisati kao proizvod neupućenosti i neznanja ili, u krajnjem, loša namjera.”
( Vijesti online )