Han: Struja iz crnogorskih i albanskih hidroelektrana, mogla bi se izvoziti susjednim zemljama

Restrukturiranje ekonomija da postanu tržišno orijentisane i vođene izvozom i investicijama, umjesto uvozom i potrošnjom, jedan je od najvećih izazova u pripremama zemalja zapadnog Balkana za Evropsku uniju (EU), ocijenio je evropski komesar za proširenje, Johanes Han.

On je na poslovnom forumu, koji je održan u okviru samita o zapadnom Balkanu u Parizu, rekao je da izgledi za članstvo nastavljaju da podstiču reforme i stabilizaciju u zemljama jugoistočne Evrope.

„Izgradnja i povezivanje saobraćajne i energetske infrastrukture su srž napora Evropske komisije (EK) da ojača integracije među zemljama zapadnog Balkana sa EU i podstiče njihove evropske perspektive kroz konkretne projekte“, rekao je Han.

Kako je saopšteno iz Privredne komore (PKCG), poslovni samit je organizovao Business France uz podršku francuskog Ministarstva ekonomije, a prisustvovali su mu predsjednik PKCG Velimir Mijušković i predstavnici crnogorske privrede iz sektora saobraćaja, energetike i informacionih tehnologija (IT).

Han je naveo da se treba fokusirati na investicije u uspostavljanju i unaprijeđenju saobraćajne i energetske infrastrukture, kao i mreža, da bi se ojačala kičma konkurentnosti tih zemalja.

„Time se stvaraju prilike za poslove i ljude, a takođe doprinosi razvoju dobrosusjedskih odnosa uz promovisanje mira i pomirenja“, kazao je Han.

Prema njegovim riječima, potrebno je da zemlje regiona sprovedu reforme u tim sektorima.

„Povezanost se ne odnosi samo na izgradnju infrastrukture već i na njeno najbolje iskorišćavanje. Investicije bez reformi imaju malo smisla. Tako u energetici nema smisla investirati u prenosne sisteme ako zemlje nijesu voljne da trguju energijom“, tvrdi Han.

To bi, kako je ocijenio, učinilo region "zelenijim", jer bi se struja iz obnovljivih izvora, poput one iz crnogorskih i albanskih hidroelektrana, mogla lako izvoziti susjednim zemljama.

Kada je u pitanju saobraćaj, Han je rekao da bi otvaranje željezničkog tržišta lakše privuklo investitore, jer bi znali da tako imaju pristup ne samo nacionalnim segmentima, već cijelim koridorima.

„Odlučili smo da obezbijedimo 96 miliona eura za tri projekta željezničke infrastrukture u Srbiji, Albaniji i Kosovu. Takođe, izdvojićemo 50 miliona eura za 'zelene mjere', kao što su energetska efikasnost u stambenim zgradama i mali hidro projekti“, saopštio je Han.

Ministar finansija Francuske, Mišel Sapen, kazao je da je veoma bitno da se zadrži evropska perspektiva za zemlje zapadnog Balkana.

On je dodao da je važan razvoj infrastrukture, transportne i energetske, jer će on doprinijeti povećanju konkurentnosti i atraktivnosti zemalja za investitore.

Iz PKCG je saopšteno da je Komorski investiocioni forum, koji je osnovan na marginima Bečkog samita prošle godine, pored praćenja realizacije velikih regionalnih infrastrukturnih projekata koje je odobrila EK, posvećen sagledavanju potreba i davanju predloga za projekte manje veličine, kojima bi se značajno mogla unaprijediti privredna saradnja u regionu.

Izvršni direktor Business France, Muriel Peniko, moderirao je sesijom koja se bavila uspješnim projektima u regionu Zapadnog Balkana, u okviru koje su predstavljeni primjer aerodroma u Prištini, farma vjetrenjača u Crnoj Gori i primjeri e-usluga , ID kartica i pasoša u Albaniji.

Poslovni samit u Parizu, kako je saopšteno iz PKCG, bio je prilika i da se najavi predstojeća regionalna ekonomska konferencija u Budvi, koja će kao i prethodne dvije godine predstavljati nastavak samita o Berlinskom procesu na nivou privrede.

PKCG će taj regionalni skup organizovati u oktobru, a očekuje se učešće oko 500 učesnika.

Francuski ministar ekonomije, industrije i digitalnog sektora, Emanuel Makron, je ocijenio da su privredne komora Zapadnog Balkana primjer odlične saradnje u regionu, a Komorski investicioni forum dobar instrument za privlačenje investicija.

( MINA business )