Kosovo se širi

„Zagorič se širi“, jedan je od boljih grafita u posljednje vrijeme. Nalazi se faktički na granici između centra grada i Zagoriča. Mnogo je promašenih grafita u Podgorici, ali bljesne poneki. Zasija, baš kao ovaj „Zagorič se širi“, što odmah asocira na teretanu, torzo i kriminal. Sve pumpa, i sve je usko odjednom. I mozak i grudi.

Jednom se odvažila mlada novinarka da napiše tekst o grafitima u Podgorici, ali je taj tekst objavljen u novinama koje krste kao državne, a zapravo su partijske. U tekstu su nabrojani grafiti u Podgorici, i naveden je i grafit „Ćuti, trpi, smrdi“, ali je suština izostavljena, jer je ispod tog grafita pisalo i „DPS“, a to naravno u tekstu nije navedeno. E, to je fantastično prekrajanje i krivotvorenje, to je isto što i reći da je Milo Đukanović inicijator nezavisne Crne Gore.

Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da je Đukanović zaslužan za priznanje Kosova. Raspoloženje naroda uopšte nije postojalo, jer su svi, pa i oni koji su držali do toga da Kosovo zaslužuje autonomiju i državu, svi su znali koje posljedice i nezadovoljstvo će taj čin proizvesti. I to je odnijela Morača, lavice su donijele par medalja, prošlo je nekoliko sezona i sve se zaboravilo.

Ovih dana Kosovo je opet isplivalo, Kosovo se širi. Nekoliko poslanika i članova Samoopredeljenja postavili su tablu na kojoj na nekoliko jezika piše Dobrodošli u Kosovo. Problem je što su je postavili unutar zvaničnih granica Crne Gore, one države koja je priznala Kosovo i zbog toga su građani na neki način ispaštali, makar zato što ih je bilo sramota od dojučerašnje „braće Srba“.

Godinama dižemo Petroviće u vis, a pod tepih guramo trenutke kad se u njihovim djelima pominje srpstvo sa kojim su opasno koketirali i pretendovali na tron vaskolikog srpstva. Takođe, „Onamo namo“ pjesmu kralja Nikole poželjno je zaboraviti i njegove pretenzije na Prizren.

Treba se sjetiti kako je kralj Nikola vratio osvojeni ili kako neki tvrde, i povraćeni Skadar. Velike sile rekle: „Vrati Džoni sve to kako je bilo“, i Crnogorci izgiboše bezveze, ali smo poštovali međunarodno pravo, granice i dogovore velikih sila. Osvojili, pa vratili.

Izgleda da Kosovo ne priznaje arbitraže u Beču, briga njih za propisane granice, sve dok oni sami mogu da zabodu tablu i kažu, „E, dovde je naše“. Fin početak jedne komedije koja na Balkanu može lako i u tragediju da preraste. Kad bi naš Premijer bio džek, a naravno da nije, mogao bi da kaže, „Braćo Kosovari, znate kako, ima se tija paruljina, pa recite koliko košta tih vaših 8000 kvadrata zemlje da se plati pa da se u miru razilazimo“. Izvuče iz jednog od džepova i riješi stvar. On ili bruder mu, svejedno je, to su naše pare, samo nam ih oni dvojica čuvaju dok ne porastemo.

Sva sreća pa su nam magacini municije prilično prazni pa zveckamo samo tablama i saopštenjima. Za sad. Jedno je sigurno, srediće naš premijer to sve, zna on svašta. Mada je njemu bitnije da zataška domaće afere, da osudi zviždače i uzbunjivače, da nagradi potkazivače i huškače, a granica sa Kosovom njega interesuje koliko i ptice oko Ade Bojane.

( Đuro Radosavović )