Eufrat iz Prti Bee Gee za "Vijesti": Bitno je da ostanemo drugačiji

Kultni srpski rep sastav Prti Bee Gee objavio je novi album simboličnog naziva "Petarda" (sleng za pet grama droge). Ovo je prvo izdanje kontroverznog dvojca koji čine Mikri i Eufrat nakon pet godina diskografske pauze, koju su Beograđani poznati po sirovim prikazima one mračnije strane gradske svakodnevice odlučili da nadoknade sa čak 18 novih pjesama. Gosti na albumu su Bvana, Juice i Sky Wikluh, a ono što će posebno oduševiti fanove je da se mogu na dvije pjesme čuti i strofe tragično preminulog originalnog člana Prtija Davora Bobića Moskrija. O novom albumu, ali i mnogo čemu drugom za "Vijesti" je pričao Eufrat, koji potpisuje i muziku za sve pjesme na novom izdanju.

Zašto se čekalo pet godina na novo izdanje?

Mi smo snimali u međuvremenu, ali ne istim tempom kao prije. Ja sam dobio i dijete, posao, ovamo-onamo, sve se odužilo... Polako smo skupljali pjesme i onda smo u malo manje od godinu dana uradili još desetak i riješili da izdamo album, jer nam se repovalo, baš nam je nedostajalo snimanje. Ali posao mora da se radi, juriš lovu je*iga, tako to ide.

Utisak je da je na “Petardi” zastupljen tvrđi zvuk više nego na prethodnim izdanjima. Kao da ste htjeli da vuče na vaš prvi album, možda i jer je Moskri tu?

Tako je. Počeli smo da otvaramo neke stare hard diskove koji su mi dugo tu stajali. Tu je bilo svega i svačega, stvari koje i valjaju i ne valjaju. Dok je Moskri bio živ smo konstantno snimali i trpali materijal. Sad poslije nekog vremena sam pogledao što ima na tim hard diskovima i našao par Moskrijevih strofa koje su upotrebljive. Zato smo riješili da muziku prilagodimo tome. A i nama nedostaje takvog repa. Sad u posljednje vrijeme nema takvog zvuka, svi rade ove modernije varijante. Ne kažem da ovo novo ne valja, jednostavno sam se uželio tog starog zvuka, pa smo mu se vratili.

Koliko je vam još ostalo materijala sa Moskrijem u šteku?

Ima još malo. Mislim da će biti možda za još jedan album, da se ovako provuče, da se prošeta kroz par pjesama. Na ovom novom albumu ga imamo na dvije pjesme, strofe koje niko do sada nije čuo. To je odlično i nadam se da ćemo uspjeti nešto da skrpimo za još jedan album. Razmišljali smo da uradimo njegov solo album od tih neobjavljenih pjesama, ali mislim da je bolje da se on provlači dok god mi radimo, da se nađe na svakom albumu.

Moskrijev gubitak je bio nenadokandiv, s obzirom na to da je praktično on tvorac vašeg unikatnog stila repovanja, ali da li ste ikad razmišljali da ponovo imate trećeg člana, da nekoga ubacite?

Nismo, iskreno da ti kažem. Jer mi smo to zajedno krenuli da radimo i nismo našli nikoga ko bi se tu uključio. Većinom su to već bili fanovi ili su imali predznanje o Prtiju, niko nije krenuo sa nama da radi od starta, pa da možemo nekoga da uključimo. Tako da nismo razmišljali. Da su se potrefile neke stvari možda i bi, ali ovako - ništa od toga.

Kako ste stvorili taj Prti Bee Gee svijet, s obzirom na to da tada kad ste počinjali nije bilo ničega sličnog, osim možda Ajs Nigrutin. Je li on možda izvršio presudan uticaj, pokazao vam da može da se repuje i drugačije?

Pa jeste. Ja sam bukvalno odrastao sa Ajsom kad sam bio klinac i slušao ga kad je repovao. Međutim, nisam mogao da se uklopim sa njim i Timbetom. Mi smo se družili, ali oni su više imali taj "Mary Jane" pristup, a mi... Moskri i Mikri su sa Medaka, a ja iz Koteža, pa smo nekada putovali jedni do drugih. To je bio kraj srednje škole i tako upoznaš cijeli grad, kako funkcioniše, ideš na žurke i nekako smo imali taj malo tvrđi pristup. A krenuli smo da snimamo bez tendencije da to negdje objavimo, više smo to snimali jer smo uspjeli da spojimo opremu da radi. Prvih ne znam koliko pjesama nismo ni razmišljali o albumu, mi smo ih puštali kome god stignemo, ali nismo imali ambicije tog tipa da pravimo pare, da budemo poznati. To je jednostavno bila psihoterapija. Htjeli smo da repujemo, imali smo neke svoje ideje... Znaš kad slušaš nekoga i sviđa ti se, ali bi uvijek nešto ubacio, dodao. E onda smo tako mi ubacili sve što smo mislili da treba i tako smo snimali dok u jednom trenutku to nije počelo da dobija formu. E onda nam je to bio kamen-temeljac.

Vaša muzika je takva da ne može da se pušta svuda, u medijima vas praktično nema. Kako ste reagovali kada ste vidjeli da te pjesme ipak stižu do šireg sloja ljudi i što je zanimljivo - da vas slušaju i reper i metalci i rejveri, šarolik dijapazon ljudi?

Zato što mi repujemo o nečemu što se dešava između ozbiljnog i zvaničnog života. Jedan dečko mi je rekao najbolju defniciju nas, kazao je da kad sluša naše pjesme ima utisak kao da bleji iza trafike negdje u kvartu sa nama i pije pivo. To je to. Nemamo neke političke ambicije niti smo socijalno angažovani, da repujemo o nekakvoj pravdi i slično, nego jednostavno ekipa koja je u kraju, nema nikakve obaveze i samo se sprda. I samo padaju dobre fore, samo gledaju jedni druge da zabave. To je bio cilj, da ne opteretimo publiku, nego kad slušaju nas da budu raspoloženi, veseli, da bukvalno osjete Beograd, nešto što se dešava svakog dana na uglovima predgrađa.

Ni vi niste više klinci, imate poslove, djecu... Koliko to utiče na vaš rep, da li sada više pazite što ćete reći u pjesmama?

Trudim se da ne utiče jer onda gubimo tu distancu između realnog i tog fiktivnog svijeta. Bitno je da ostanemo skroz tako drugačiji, bar po mom mišljenju. U suštini ja ne mogu da objašnjavam to što sam repovao ljudima. Ko razumije on treba to da sluša, a ko ne razmije ne bi trebalo da se opterećuje, nego jednostavno da iskulira. Nezgodno je jer treba objasniti mlađim generacijama. I ja kad sam bio klinac više sam volio da mi neko objasni, nego kad ti govore: "To je užas, nemoj da razmišljaš o tome". Kad ovako nekome staviš sve pred oči, pokažeš mu kako jeste, mislim da to gubi taj tabu momenat, tu neku draž za koju ljudi misle da je zabranjena.

Tako planiraš i svojoj djeci da objasniš?

Otprilike, da. Mislim da ću biti skroz iskren i realan. Jer što više lažeš djecu, nekako više gubiš povjerenje njihovo i u jednom momentu će neko da kaže: "Ma šta priča ovaj, to nije tako". To je vrlo kompleksno pitanje, teško je ovako pričati o tome, velika je tema... Ali mislim da nismo loši momci kad se podvuče crta na kraju.

Pojavljuješ se i u nedavno objavljenom dokumentarcu koji prikazuje unikatnu životnu priču mladog repera Smoke Mardeljana?

Pa na nama, starijim reperima je da se nađemo tu mlađim kolegama, da im pomognemo. Jer to niko nije uradio za nas. Devedesetih je bila ekipa repera koja je uspjela da zauzme neku poziciju na estradi, koja je imala hitova, ali kad pogledaš sada naše albume, Bad Copy albume i gomilu repera, to njihovo je veoma mršavo. Ali u tim trenucima kad smo počinjali od njih nismo imali nikakvu podršku, čak suprotno. Tako da je na nama sada kad se pojavi neki dobar klinac da mu damo vjetar u leđa i da mu pomognemo u nekim stvarima, damo mu savjete o organizaciji koncerata, o snimanju, miksovanju albuma... Mislim da je to naša dužnost. A Smoke je mnogo dobro, tako da to zaslužuje.

Što je sa projektom Sve Barabe (rep supergrupa koju čine Bad Copy, Prti Bee Gee i Bvana), dosta dugo se čeka na taj album?

Stavili smo na led. Mislili smo to prvo da izdamo, ali smo kroz priču sa Bad Copy odlučili da prvo izbacimo naš album, jer nas nije bilo pet godina, pa ćemo poslije toga. Taj album je gotov skroz, evo ga stoji tu kod mene, danas sam ga baš preslušavao sa drugarom. Nema što više da se radi, samo da se upakuje u neki omot. Ali zbog promocije i planova da snimimo neke spotove i ostalo, odlučili smo da to pomjerimo. Trebalo bi da izađe do februara, marta iduće godine.

Da li je bilo nekih poziva iz Crne Gore, hoćemo li vas gledati uživo ovdje uskoro?

Nadao sam se da će se ove godine desiti opet Asfaltiranje, pa da dođemo, ali ništa od toga. Prošle godine smo bili u Nikšiću i Herceg Novom, a za sad ništa nema, ali nadamo se da će biti poziva kad budu ljudi malo poslušali album.

Klinci sada glorifikuju pogrešne stvari

U vašim pjesmama ima dosta citata i tumačenja dizel kulture. Sad je to ponovo popularno, dosta mlađih repera je izgradilo imidže pod uticajem dizel kulture, što mislite o tome?

Jeste, tad je bila ludnica, ko se sjeća. Ja se dobro sjećam, tad sam bio u srednjoj školi. Oni znaju samo neke stvari koje zvuče dobro kad se prepričavaju, ali te devedesete nisu bile uopšte lijepe. Mi smo sjedeli, repovali i duvali u kraju po cijeli dan jer nismo mogli da odemo do grada. Mi smo ta generacija koja nije izašla iz zemlje dok nisu skinuli vize. Ja sam već imao dvadeset i nešto godina kad sam prvi put izašao iz Srbije. A da ne pričam o Internetu i svemu. Sad ljudi imaju više izbora. Mi smo išli do SKC-a da uzmemo diskove i kasete da bismo imali što da slušamo, jer se nije puštalo ništa. Oni nemaju izgovor da se tako ponašaju, jer imaju svo znanje i resurse oko sebe. Mogu da putuju kad hoće i gdje hoće. A nama je to bilo neko bjekstvo, da sjedimo u kraju i duvamo jer ne možeš da odeš ni do grada, a kamoli negdje preko. Zato su naše rime tako ogoljene i sirove, jer takvi smo i mi bili tada. Sad postoji mnogo više opcija. Imam utisak da klinci sad glorifikuju pogrešne stvari iz 90-ih. Ima dosta dobrog repa. Nije sve ovaj estradni dizel rep. Taj dizel rep je i tada bio lošeg kvaliteta. Jeste bio slušan, ali je bio loš. I to je isto ozbiljna i velika tema za razgovor.

Našu muziku uzimaju kao opravdanje oni koji se drogiraju

Oni koji vas kritikuju kažu da bi vaše pjesme mogle da utiču na klince da se drogiraju. Koliko je to realno?

Nije realno. To više govori o čovjeku koji nas uzima kao opravdanje. Mi to glorifikujemo do tolike neke iznemoglosti da to ne možeš da shvatiš ozbiljno. Moraš da podvučeš neke crte. To ti je bukvalno priča iz kraja. I kako ljudi pričaju samo se nagomilavaju te scene, priča postaje sve luđa. Kao kad neko priča da je upecao ribu od kilogram, sljedeći već priča da je upecao od tri, pa ovaj od pet i tako dalje. Bukvalno ta priča, što se dešava u krajevima, predgrađima... Jeste da mi to banalizujemo i govorimo bukvalno onako kako jeste - ogoljeno, bukvalno na nivou kao kad pričaš najboljem ortaku. Onaj koji konzumira bilo šta dobro zna o čemu se tu radi, a onaj koji nije probao ima priliku da osjeti to, a da i dalje ne proba. Znam isto dosta strejt ljudi koji nas slušaju i smiju se, uopšte nemaju potrebu da nas osuđuju. Nije ni pokojni Bata Živojinović baš pobio sve Njemce. Tako da ne možeš da gledaš bukvalno. To je neki naš alter ego, neki naš ulični karakter koji smo razvili u nekom ekstremnom smislu. To nije društveno prihvatljivo, ali to radimo samo u pjesamama, razvijamo tu neku ludu stranu i pričamo o tome, a ljudima je zabavno da vide tu stranu.

Galerija

( Stefan Strugar )