Čvrsta ruka Fejsbuka

Mark Zuckerberg već gospodari internetom preko kućnih računara i mobilnih uređaja. Sada želi veću kontrolu nad samom kompanijom, a deoničari su spremni da mu udovolje. Velika vest posle objavljivanja kvartalnih rezultata je to da kompanija sada zarađuje više novca, ima više korisnika i plasira više reklama - i to reklama koje oglašivačima donose profit. Brojke su velike. Broj korisnika je porastao sa 1,44 na 1,65 milijardi.

Ne tako davno, Fejsbuk je mogao da upetostruči broj korisnika godišnje. To više nije moguće, jer na planeti nema dovoljno ljudi. Broj korisnika se više ne može ni udvostručiti, jer nema dovoljno ljudi sa pristupom internetu, što delimično objašnjava filantropsku inicijativu kompanije da kroz program Internet.org obezbedi jeftino povezivanje sa internetom u zemljama u razvoju.

Porast broja korisnika je dobra stvar, ali to nije glavni razlog apsolutne dominacije FB. Pravi razlog je način na koji korisnici danas pristupaju ovoj društvenoj mreži - pomoću svojih mobilnih telefona. Pre nekoliko godina, 2009, prelazak na mobilne platforme je bio veliki izazov za FB. Kao što je u januaru ove godine primetio analitičar Ben Thompson, kompanija je imala apsolutni primat na kućnim računarima i svega 35 miliona korisnika na mobilnim uređajima - ne mnogo više od 30 miliona koliko je imao Tviter.

Ali uprava FB je uvidela taj problem i sve snage usmerila na razvoj mobilnih aplikacija. Usput su za svaki slučaj započeli seriju kupovina kojima su prostu društvenu mrežu pretvorili u General Electric našeg doba: kupili su Instagram, WhatsApp i Oculus i dali ponudu od tri milijarde dolara za SnapChat, koja je odbijena. U retrospektivi, ovaj period kupovina je bio važan pre svega zato što je kompaniji dao dovoljno prostora za prestrojavanje u hodu.

Kupivši najveće konkurente, FB je dobio vreme potrebno da prelazak na mobilne platforme obavi na najbolji mogući način, što je i učinjeno.

Kompanija je razvila nove oblike oglašavanja koji oglašivačima omogućuju da ciljaju korisnike na osnovu lokacije, kretanja, pa čak i rasne pripadnosti - izvinite, „etničkog afiniteta“. Zaštitinici privatnosti su se bunili, ali korisnici su sve češće otvarali dobro ciljane reklame. Takođe su sve duže ostajali na sajtu. Zahvaljujući dodatnim naporima kompanije da ih zadrži kod sebe, prosečan korisnik danas provodi 50 minuta dnevno uz Fejsbuk, Messenger i Instagram. Ukinuti su linkovi koji vode do spoljašnjih sajtova sa vestima i zamenjeni „instant člancima“ - tekstovi su isti, ali se nalaze na serverima FB, prikazuju se iz FB aplikacije i često serviraju FB reklame. Isto se događa sa video sadržajima od kada FB agresivno promoviše svoje video materijale nauštrb konkurenata kao što su YouTube i Vimeo.

Zahvaljujući ovim potezima, prihodi kompanije od reklama na mobilnim uređajima porasli su u prvom kvartalu za 57%, sa 3,3 na 5,2 milijardi $, što znači da je zarada po korisniku u ovom kvartalu iznosila 3,32, u odnosu na prošlogodišnjih 2,5$. Kompanija ima velike troškove, pa dobit u konačnom zbiru iznosi 1,51 milijardi dolara. Ali to je tri puta više nego prošle godine, što objašnjava zašto investitori imaju visoko mišljenje o njenim poslovnim rezultatima, čak povoljnije nego o kvartalnom prihodu koji je ostvario Apple, nešto više od 50 milijardi - ali na silaznoj putanji.

FB je sve to postigao pod vođstvom koje je koncentrisano u rukama jednog čoveka. Osnivač i CEO Mark Zuckerberg ima presudan uticaj na upravljanje kompanijom i dok postiže ovakve rezultate investitori mu se sigurno neće mešati u posao. Ali Zuckerberg sada traži još veću kontrolu. On je vlasnik ogromong paketa deonica „klase B“ koje nose 10 glasova u internim debatama u kompaniji, za razliku od deonica „klase A“ koje daju samo jedan glas. Kompanija u kvartalnom izveštaju predlaže novu podelu deonica tri-na-jedan, kojom bi deoničari Fejsbuka za svaku deonicu koju već poseduju dobili dve dodatne deonice bez prava glasa.

Takvim deonicama bez prava glasa može se dalje trgovati bez straha od gubitka kontrole, što je poželjan aranžman za Zuckerberga, koji je izjavio da će do kraja života 99% svojih deonica u FB pokloniti u dobrotvorne svrhe. Ako plan bude odobren, objasnio je deoničarima, „Ja ću i dalje imati kontrolu kao osnivač i moći ćemo da razvijamo kompaniju na duži rok, a Priscilla (Chen, Zuckerbergova supruga) i ja ćemo ranije početi da dajemo novac za finansiranje važnih projekata“. Ako Zuckerberg ikada odustane od „aktivnog upravljanja“ FB, glasačka struktura će se verovatno vratiti nekom konvencionalnijem obliku organizacije, ali sudeći po dosadašnjim poslovnim rezultatima, to nije dan koji će obradovati deoničare.

The Guardian; Peščanik.net; prevod: Đ. TOMIĆ

( Alex Hern )