Sezona lova i ribolova

Iako smo se kao ljudska vrsta popeli na sam vrh lanca ishrane i nikome nismo na svakodnevnom jelovniku, povremeno ipak postajemo lovina. Love nas stranački aktivisti. Umesto skalpa, nose naš ”siguran glas” u svoje pleme. Mi smo plen kojim oni sebi obezbeđuju hranu, status, napredovanje…

Lovili su nas po ulicama, stanovima, haustorima, prodavnicama, na radnim mestima, po parkiranim automobilima. Lovili su nas primitivnim sredstvima, zaostalim iz ranijih vekova. Lovili su nas sofisticiranim oružjem, modernim tehnologijama. Pecali su nas na bućkalo, mamac, lovili nas mrežama, ali i golim rukama. Pretili da će nas pojesti - ne oni nego - mrak, ako ne glasamo pravoverno.

Od ove lovačke hajke izvukli su se samo oni koji su se ranije preselili u večna lovišta. Mada su i oni uredno pozvani na glasanje (ako su se i odazvali sad ni mrtvi ne bi prijavili izbornu manipulaciju).

U lov su pošli i veliki lovci, ali prigodno maskirani da bi se stopili sa okolinom i iznenadili svoj plen. Oni koji su gradili državnički imidž, predstavili su se mladalačkom kampanjom, sa elementima revolucionarno otporaškog pokreta; oni pak koje smo upoznali kao konzervativne tradicionaliste imali su hipi kampanju kojom su širili sreću; skandal majstor piromanskih sklonosti tvrdio je da državu treba predati u njegove sigurne ruke; na socijalizam i partizane pozivali su se oni koji baštine samo njihovu materijalnu imovinu…

Najbrojnije pleme lovaca imalo je i najviše mamaca i alatki za lov pa je i njihov ulov bio najbogatiji. Od budućnosti u koju verujemo (u koju, valjda po preporuci istog savetnika, sada veruje i jedan drugi beli lovac u Americi) pošli smo punom snagom u reforme, ali, pošto je to zastalo, samo nam je punom snagom sugerisano da ujedinjeni možemo sve.

To ”sve” podrazumevalo je pre svega preuzimanje velikog vojvođanskog lovišta za koje se tvrdilo da ima nesposobne lovočuvare. Posle velike hajke, ostali su neosvojeni samo neki manji zabrani raštrkani po opštinskim atarima širom zemlje. Tu nisu pomogle ni penzije koje su isplaćene ne samo tri dana pre roka, nego i dva dana pre izbora.

I taman kad je lovina pomislila da će sada malo da predahne, jer je zvanično proglašen lovostaj do sledeće godine u ovo doba, lovci su već počeli pripreme za novu sezonu. Prave se čeke po medijima, prepričavaju se lovačke priče uz logorske kamere, upoređuje se ulov, ogovaraju se odsutni lovci koji su imali slabiju lovnu sezonu… Kreću rasprave: ko se zakitio tuđim perjem, ko je na silu ulovio cenzus, ko se ne divi najvećem lovcu, koga treba obeležiti za slobodan medijski odstrel, zašto treba ukinuti društvene mreže u izbornoj tišini (a možda i van nje)… Valja im ozbiljno prionuti na posao, plemenski totemi se neće sami isklesati.

(Peščanik.net)

( Nadežda Milenković )