Crna Gora u zagrljaju kineskog zmaja

Godina na izdisaju je pokazala da Crnoj Gori, u zavisnosti iz koje kuhinje se širi strah, ne preti opasnost od Srbije, Albanije, EU, SAD ili Rusije. Jedina realna i istovremeno najviše potcenjena opasnost dolazi iz Kine. Tim pre, što je vladajući režim u Podgorici dao sijaset dokaza da je spreman na sve da bi sačuvao vlast, a takvi su privilegovani sagovornici Pekinga. Posebno, ako se države nalaze na novom putu svile, ili “Jednom putu, jednom pojasu”.

Američki ministar odbrane u ostavci, Džejms Matis, u svom oproštajnom pismu predsedniku SAD Donaldu Trampu, napisao je jednu vrlo važnu rečenicu koja bi trebalo da bude poslednji poziv na uzbunu u tzv. slobodnom svetu: ”Mislim da moramo da budemo odlučni i dosledni u našem nastupu prema zemljama čiji su starateški interesi sve češće u kontrastu sa našim. Jasno je da Kina i Rusija, na primer, žele da oblikuju svet po njihovom autoritarnom modelu”.

Izgradnja infrastrukture za projekat “Jedan put, jedan pojas” je veoma skupa i zemlje koje su deo kineskog projekta, uglavnom, nemaju potreban novac na raspolaganju da bi samostalno mogli da je izgrade. Do novca mogu da dođu na tri načina: na međunarodnom tržištu kapitala; dobijanjem kredita od međunarodnih akreditovanih organizacija, tipa MMF i Svetska banka, koje primenjuju transparentna pravila i vode računa da zemlja dužnik može da vrati pozajmljeni novac; od investicionih banaka pod kontrolom Pekinga.

Države, poput Crne Gore, ne mogu same da finansiraju izgradnju kapitalnih infrastrukturnih radova, a nemaju ni pojedince ili privatne firme koji bi to mogli da urade ili bi im bilo isplativo. Međutim, to ne znači da se država može zadužiti kod svakog. U životu, a pogotovo u politici, poslovnom svetu i međudržavnim odnosima ništa nije gratis.

“Pecunia non olet”, govorili su stari Rimljani. Istina, novac nema miris, ali krediti i kreditni aranžmani, pogotovo kada su u pitanju države, imaju i miris i ukus. Miris “dužničke zamke” i ukus gorčine potčinjene države. Zato je važno da su krediti javni, transparentni, isplativi i sa uslovima koji garantuju, koliko je to moguće, verovatnoću vraćanja kredita uz kamate.

Za razliku od banaka i međunarodnih organizacija čija su sedišta u tzv. zapadnom svetu - koje striktno primenjuju transparentna pravila poslovanja, uključujući obavezu javnosti i ekonomske isplativosti, kao osnovnog kriterijuma - kineske banke posluju na netransparentan način, daleko od očiju javnosti, a ekonomska isplativost je iza geopolitičkih ciljeva Pekinga.

Već vekovima se događa da velike ili zemlje srednje veličine pozajmljuju novac malim i siromašnim državama, koje po pravilu ne mogu da vrate dug. Poverilac tada ima nekoliko opcija da naplati svoja potraživanja: materijalnu, kroz preuzimanje kontrole nad finansiranom infrastrukturom ili objektom i njenu eksploataciju; političku, preko primoravanja na poslušnost; geopolitičku, uz obavezu da se prati strateška linija poverioca.

Prošlog proleća je izazvao veliku pažnju izveštaj Centra za globalni razvoj, veoma bliskog MMF-u i Svetskoj banci, u kojem se upozorava da je trećina zemalja uključena u “Jedan put, jedan pojas” u ozbiljnim finansijskim problemima. Od te trećine je napravljena još kraća lista država koje ozbiljno rizikuju da upadnu “dužničku zamku” Pekinga. Odnosno, u novu formu kolonijalizma. Među tim zemljama je i Crna Gora.

Prema podacima MMF, Podgorica ima javni dug koji iznosi 83 odsto BDP-a. Velika porcija duga otpada na kredit za izgradnju autoputa, od Bara do granice sa Srbijom. Kineska banka Exim je odobrila kredit od blizu milijardu dolara za pokrivanje troškova radova na saobraćajnici, sa kamatom od dva odsto. U MMF-u su uvereni da će Crna Gora morati još da se zaduži kod kineskh banaka kako bi završila autoput. Isto tako su ubeđeni da Podgorica neće moći da vrati pozajmljeni novac Pekingu.

Kinesku igru su prozrele pojedine države. Malezija je odustala od izgradnje pruge i gasovoda koji je trebalo da budu finansirani i izgrađeni učešćem kineskih banaka i preduzeća. Putem Malezije su krenule, ili traže način da se izvuku iz kandži Zmaja, i još neke pacifičke i azijske zemlje. Naročito posle iskustva s lukom u poslovnoj prestonici Šri Lanke, Kolombu. Pošto nisu uspeli da vrate kredit za modernizaciju luke, Šrilančani su morali da predaju njihovu najvažniju luku na upravljanje Pekingu.

Kineska spoljna politika se dosad odlikovala nemešanjem u unutrašnje stvari drugih država, jedini zahtev Pekinga jeste da se zemlje dužnici uzdržavaju od glasanja u međunarodnim organizacijama, poput UN-a, za rezulocije ili druge akte u kojima se kritikuje ili osuđuje Kina.

Uglavnom je reč o kršenju ljudskih prava i sloboda i prava manjina.

Primenjujući tu politiku, za razliku od SAD i EU koji svoju pomoć ili kreditne linije vezuju za reforme, jačanje pravne države, garantovanje sloboda i prava, Peking je osvojio dobar deo Afrike i Azije.

Ne postoje garancije da će Kina nastaviti da se tako ponaša ako njen projekat “Jedan put, jedan pojas” promeni odnos snaga na planeti u njenu korist. Ko ima ambiciju da dominira planetom, a Peking je - kako kaže general Matis - ima, posledično želi i da oblikuje svet po svom liku i meri. Jednog dana će Peking tražiti od država u dužničkom odnosu da glasaju protiv, ili da se uzdrži od glasanja za rezolucije i zaključke koji su protiv režima u Kini. Drugog će proširiti obim na sve akte koji ugrožavaju njihove interese. Zatim će doći na udar oni koji govore i pišu nešto što se ne sviđa Pekingu, pa mediji koji to objavljuju, za njima će i političke i nevladine organizacije. Na kraju će staviti pod kontrolu i internet, određujući da čitamo samo što oni smatraju da je oportuno.

Među našim liderima ima poprilično onih koji, poput Donalda Trampa, zavide Si Đinpingu na doživotnoj i apsolutnoj vlasti. Za razliku od Trampa i Amerikanaca, mi imamo i poprilično iskustva.

Sloboda je vrlo klizav i promiskuitetan pojam na Balkanu. Dovoljno je da vladar nije stranac, pa da se, apriori, smatramo slobodnim i slobodnom zemljom. Sloboda za nas nema veze sa govorom, političkim izjašnjavanjem i organizovanjem, mišljenjem, pravima. Zato je zagrljaj zmaja perfidniji od medvedovog i raznoraznih orlova.

( Željko Pantelić )