Troškovi za autoput rastu 20 odsto?
Stres testovi pokazuju da sedam šokova može uticati na rast ekonomije i značajno povećati javni dug Crne Gore
Fiskalni šokovi, prekoračenje troškova i kašnjenje izgradnje autoputa Bar-Boljare mogu značajno uticati na održivost javnih finansija Crne Gore, ocijenjeno je u novom izvještaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
“Uprkos značajnom fiskalnom prilagođavanju u 2014. javni dug je povećan, a predviđa se da će rasti do 80 odsto BDP-a do 2018. Kretanje projektovanog duga veoma je osjetljivo na šokove, a posebno na šok negativne stope rasta realnog BDP-a“, navodi MMF i dodaje da su visoke ukupne potrebe za finansiranjem (budžetski deficit plus sredstva potrebna za reprogram duga koji dospijeva u toku godine).
MMF je za Crnu Goru uradio specifične i standardne stres testove koji pokazuju da sedam šokova može uticati na rast ekonomije i značajno povećati javni dug.
Prema specifičnom stres testu, “šok autoput” podrazumijeva da bi izgradnja autoputa Crnu Goru mogla koštati 20 odsto više u 2018. godini.
“Prema ovom scenariju dug se povećava na 84 odsto BDP-a, dok zahtjevi za finansiranjem premašuju osnovu iz 2018”, navodi se u izvještaju MMF-a. Izgradnja prioritetne dionice autoputa, kako se podsjeća, ugovorena je sa kineskom China Road and Bridge Corporation (CRBC), za 809 miliona eura (23 odsto BDP-a u 2014).
“Plaćanje CRBC-u je po valutnom kursu u vrijeme potpisivanja ugovora. To podrazumijeva fiksne troškove od 1,1 milijardu dolara, a rizik valutnog kursa snosi Crna Gora (procjenjuje se da je depresijacija eura od potpisivanja ugovora povećala troškove u eurima oko pet odsto BDP-a)”, navodi MMF.
Kredit za autoput Vlada je krajem oktobra 2014. zaključila sa kineskom Exim bankom. Kredit od 944 miliona dolara tada je u eurima vrijedio 743 miliona eura (euro je bio 1,27 dolara). Sada euro vrijedi 1,112 dolara, pa kredit iznosi 848 miliona ili 105 miliona eura više.
Prema izvještaju MMF-a, šok valutnih kurseva je scenario sa 13 odsto devalvacije realnog kursa u 2016.
U MMF-u procjenjuju da “šok rasta” najviše može povećati javni dug. Prema ovom scenariju, realna stopa rasta pada tokom 2016. i 2017. godine po standardnoj devijaciji (0,49 odsto), utičući na inflaciju i kamatne stope.
“Udio javnog duga se povećava na 99 odsto BDP-a do 2018. godine, dok se ukupne potrebe za finansiranjem povećavaju 7,5 procentnih poena u odnosu na osnovu. Varijacija u rastu BDP-a je porasla za vrijeme finansijske krize - vjerovatno rijedak događaj - ali čak i sa šokom od pola standardne devijacije, dug raste na 89 odsto BDP-a”, procijenili su u MMF-u.
“Šok kamatne stope” podrazumijeva scenario povećanja kamatnih stopa na novi dug, od 200 baznih poena (u odnosu na osnovu) u 2016. do 2020. Dug se povećava za 2,5 procentnih poena u 2020. godini prema ovom scenariju, dok su potrebe finansiranja pogođene samo marginalno.
Kombinovani makro šok podrazumijeva recesiju u 2016. i 2017, povećanje kamata od 200 baznih poena i nagli rast rashoda.
“Ovo gura dug na 95 odsto BDP-a u 2018. godini i znatno utiče na ukupne potrebe finansiranja”, navodi MMF.
Šok od finansijskih obaveza bi povećao dug 97 odsto BDP-a, a potrebe za finansiranjem na više od 27 odsto BDP-a u 2016. godini.
Šok primarnog balansa podrazumijeva šok od prihoda i rast kamatnih stopa koji dovode do pogoršanja od dva odstotna boda u primarnoj ravnoteži u 2016. i 2017. i povećava dug oko pet odsto BDP-a.
I Vladin plan rasta rizičan
MMF navodi da Crna Gora ima značajne infrastrukturne potrebe, a javne investicije mogu podstaći rast, ali Vladin plan rasta dolazi s rizicima. “Vlasti traže ubrzanje rasta i razvoja, uglavnom kroz nove infrastrukturne projekte, ali i sa fiskalnim podsticajima. Iako ova strategija rasta može donijeti značajne dobitke, ona takođe predstavlja veliki rizik, posebno za javne finansije, kao i u pogledu raspodjele kapitala i finansijske stabilnosti”, upozorava MMF.
( Biljana Matijašević )