CGO: Žrtve nasilja postjugoslovenskog rata i dalje bez pravde

Više od deset hiljada ljudi, 20 godina nakon rata u regionu, i dalje se vodi kao nestalo, od kojih čak 62 osobe u Crnoj Gori, saopšteno je iz Centra za građansko obrazovanje (CGO).

Iz CGO-a su apelovali na donosioce odluka, posebno one iz sudske i izvršne vlasti, da pokažu daleko veći stepen ozbiljnosti i odgovornosti u akcijama koje se odnose na zadovoljenje pravde za sve žrtve ratova devedesetih, kao i u postizanju konkretnih rezultata u kažnjavanju odgovornih za ratne žločine i uspostavljanju pravde i pomirenja u regionu bivše Jugoslavije.

„Poslije više od 20 godina od ratnih dešavanja u regionu, 10.837 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, od čeka čak 62 osobe u Crnoj Gori”, saopšteno je iz CGO-a povodom 22. februara, Međunarodnog dana žrtava nasilja.

CGO, kako je saopštila saradnica na programima u CGO-u i portparolka Koalicije za Rekom u Crnoj Gori, Tamara Milaš, u ime Koalicije za REKOM U Crnoj Gori, traži da integralni dio regionalne saradnje bude objelodanjivanje lokacija masovnih grobnica, ekshumacije, identifikacije i predavanje posmrtnih ostataka porodicama žrtava, kako bi se na taj način makar minimalno uvažio dignitet žrtava.

„Takođe, CGO ukazuje na zabrinjavajuću činjenicu da svi slučajevi procesuiranja ratnih zločina u Crnoj Gori, koji su otvoreni ili okončani, predstavljaju rezultat pritiska međunarodne i regionalne zainteresovane javnosti i civilnog sektora, a ne proaktivnosti crnogorskih nadležnih institucija“, kaže se u saopštenju.

Stoga se, dodaje Milaš, i u posljednjem izvještaju Evropske komisije o Crnoj Gori apostrofira izostanak konkretnih rezultata za dalji napredak u oblasti procesuiranja ratnih zločina.

„Pored nezadovoljavajućih rezultata u procesuiranju, otkrivanju i kažnjavanju ratnih zločina,CGO cijeni da je neophodno kroz formalni obrazovni sistem stvoriti mogućnost da se budućim generacijama prenesu činjenice o svim zločinima iz prošlosti“, dodaje se u saopštenju.

CGO, kako se navodi, kroz svoje alternativne obrazovne programe, godinama stavlja fokus na pitanja tranzicione pravde i suočavanja sa prošlošću, ali za oblikovanje drugačijeg društvenog vrijednosnog okvira potrebno je da to postane dio formalne obrazovne politike.

„Sve države i društva u regionu imaju ne samo moralnu, već i zakonsku, obavezu prema žrtvama, njihovim porodicama, da adekvatno rasvijetle sudbine nestalih lica tokom ratova, izvedu pred lice pravde počinitelje svih zločina i njihove nalogodavce, kao i da kontinuirano pružaju podršku onima koji su najviše stradali“, saopštila je Milaš.

Za to se, kako je rekla, zalaže i najšira regionalna koalicija nevladinih organizacija – Koalicija za REKOM, koja kontinuirano vrši pritisak na donosioce političkih odluka da uspostave regionalni mehanizam koji će odgovoriti na ove potrebe, ali i kroz različite aktivnosti komunicira sa građanima i građankama u regionu.

„U tom pravcu, Koalicija za REKOM je prošle godine objavila i Zbornik radova svih tekstova sa Foruma za tranzicionu pravdu, koji sadrži, između ostalog, i ispovjesti žrtava, učesnika/ica IX i X foruma za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama (dostupan na: http://www.recom.link/wp-content/uploads/2015/07/ZBORNIK-sva-tri-jezika.pdf)“, saopštila je Milaš.

Obilježavanje Dana žrtava nasilja, navode iz CGO-a, pokrenula je Nacionalna asocijacija službi za pomoć žrtvama u Švedskoj 1989, s ciljem da se posljedice koje žrtve kriminaliteta trpe učine vidljivim široj javnosti i da se društvo podstakne da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava.

Evropski forum službi za pomoć žrtvama donio je 2001. odluku da se 22. februar proglasi za Međunarodni dan žrtava.

( Mina )