Lekić: Pozitivna ne može biti dio opozicionog tima

Lider Demosa Miodrag Lekić očekuje da na sjutrašnjem sastanku predstavnika političkih partija budu konstituisani timovi vlasti i opozicije koji bi trebalo da sačine nacrt političkog sporazuma o formiranju vlade za pripremu fer i slobodnih izbora.

On kaže da bi razlike u opoziciji koja učestvuje u dogovoru o Vladi, potencijalno mogle da otežaju njene pregovaračke pozicije, ali vjeruje da se to neće dogoditi. Komentarišući SNP-ovu platformu, kojom ta partija traži da se izbori i referendum o članstvu u NATO održe istog dana, prvi čovjek Demosa ističe da nikom ne negira pravo da saopšti stav, ali da misli kako ova godina ne bi trebalo da prođe u znaku NATO.

Siguran je i da se dogovor mora postići do kraja februara, a još ne želi da odgovara na pitanje ko su ljudi koje bi opozicija kao nestranačke ličnosti i predstavnike NVO sektora angažovala u kontroli institucija.

Ono što je međutim TV Vijesti vrlo decidno saopštio, jeste da Demos neće biti dio opozicionog tima , ukoliko u njemu bude Pozitivna Crna Gora.

"Što se tiče pitanja oko Pozitivne, ja ne insistiram da ona bude u Vladinom dijelu, niti me taj dio zanima. Ono što insistiram zaista do kraja, to je da ta stranka ne bude u opozicionom timu+. Dakle, moramo biti ozbiljni, poštovati norme političkog sistema i demokratije, jedan student bi pao na ispitu, ako bi rekao da stranka koja je glasala povjerenje Vladi je opoziciona stranka. Prema tome, vrlo jasno, vrlo precizno, vrlo rigorozno, po cijenu neučestvovanja Demosa nemoguće je da Pozitivna bude u opozicionom timu, jer ne pripada tom mjestu. Poželjno je da bude cijela opozicija, međutim sad je realnost da u ovoj koordinaciji, u ovoj saradnji učestvuje Demos, SNP, SDP i URA. Dakle, to su za sada stranke koje su prihvatiule da ovaj proces se nastavi i one će ga činiti, pri čemu bih ja volio naravno da se njemu pridruži DF i Demokrate. Sjutra je sastanak, ja ne bih mogao uoči sastanka da saopštavam kakav će biti konačan taj sastav, zato se drži sastanak sjutra da bi se definisalo", naveo je Lekić.

Plašite li se da bi razlike u opoziciji koja učestvuje u dogovoru o Vladi, mogli otežati njene pregovaračke pozicije?

"Opozicija kad bi imala jedinstvene stavove, ona bi vjerovatno bila u jednoj partiji. Potencijalno bi mogle, ali računam da smo došli do jednog momenta gdje smo se saglasili da je naš zajednički interes da koordinieramo, zajednički djelujemo uz moguće razlike koje ostaju."

Kako gledate na SNP-ovu platformu, kojom ta partija traži da se izbori i referendum o članstvu u NATO održe istog dana? Da li to vidite kao neki vid opstrukcije ili kao konstruktivan prijedlog, budući da se Vaša partija zalaže za referendum?

"Ne negirajući pravo da se saopšti javni stav mislim da ova godina ne bi trebalo da prođe u znaku NATO-a, to je želja struktura vlasti, da se mi ne bavimo realnošću života i stanjem u ekonomiji, kriminalizacije društva i svega onoga što je odmaklo u negativnom smislu, nego da se bavimo tom temom. Ja tu temu ne potcjenjujem, ali mislim da ona treba da bude krajnje sekundarna u potpuno drugom planu u 2016. godini, tim prije što se ona i formalno aktuelizuje u 2017."

Platforma DEMOS-a,URE i SDP-a predviđa 4 ministarska mjesta za opoziciju, ali i to da predstavnici civilnog sektora i nestranačke ličnosti kontrolišu ključne državne institucije. Da li već pregovarate sa ljudima koji bi mogli biti na kontrolnim pozicijama i možete li nam otkriti koje ljude imate u vidu kada govorite o nestranačkim ličnostima?

Ova mjesta kontrole mogućih zloupotreba resursa državnih su mnogo značajnija nego ministarska, ministarska su na prvi pogled zavodljiva i nepotcjenjujući da i tu takođe kroz njih postoji mehanizam određene kontrole. Ovi drugi su mnogo značajniji. Ako nijesmo stigli još do te faze da smo usaglasili politički sporazum, bilo bi neumjesno da licitiramo imenima"

URA se izjasnila da neće svoje ljude delegirati u Vladu, ako dođe do dogovora. Da li očekujete da oni, ili Demokrate npr., ipak ponude kadrove koji bi zauzimali ove kontrolne, tzv.pozicije po dubini?

Mi mislimo da je veoma značajan ovaj cilj kontrole izbornog procesa da bi trebalo svi da učestvujemo i preuzmemo odgovornost. Ukoliko bude nekih pristupa da je bolje biti van toga, da je manja odgovornost, onda ćemo i mi malo razmisliti i vidjeti kako će odlučiti.

Do kada se najkasnije mora postići dogovor?

Krajnji rok je kraj februara, dalje rastezanje bi vodilo nekim neregularnim situacijama i mislim da ne bi čak ni imalo smisla.

( Ana Popivoda )