Eurofond računa da je njihovo i zemljište Solane
Eurofond je tražio od Savjeta za privatizaciju potvrdu da je prilikom kupovine akcija Solane u njenu vrijednost bilo uračunato i zemljište koje se vodi na državu, a kompanija je samo korisnik
Akcionari Zatvorenog investicionog fonda Eurofond razmatraće na vanrednoj skupštini 15. februara predlog da se angažuje nezavisni revizor da uradi procjenu imovine fonda, ali da računa da je spor sa državom oko zemljišta Solane riješen u njihovu korist. Revizor bi u novoj procjeni trebalo da računa i da je Ustavni sud poništio odluku Skupštine kojem je vraćena namjena zemljišta Solane iz građevinskog u zaštićeno, kao i da je dobijen spor sa Prvom bankom oko dva miliona eura.
Ovi sporovi su u toku i nije izvjesno kako će biti završeni. Ako bi revizor uradio procjenu kako je predloženo, vrijednost Eurofonda bila bi značajno veća. Prema sadašnjoj procjeni, Solana čini 28 odsto ukupne vrijednosti portfelja Eurofonda od 13,5 miliona eura.
Eurofond je tražio od Savjeta za privatizaciju potvrdu da je prilikom kupovine akcija Solane u njenu vrijednost bilo uračunato i zemljište koje se vodi na državu, a kompanija je samo korisnik.
Ukoliko bi Savjet, kojim predsjedava premijer Milo Đukanović, prihvatio njihov zahtjev, svih 14 miliona kvadrata zemljišta Solane bi mogli uknjižiti na ime te firme u kojoj Eurofond i povezane firme imaju skoro 80 odsto akcija.
Zemljište Solane, iako je ona bila samo korisnik, založeno je za nekoliko kredita od CKB (30 odsto) i Prve banke premijerovog brata Aca Đukanovića (70 odsto). Ukoliko bi zemljište sada bilo upisano na Solanu, banke bi mogle aktivirati zalog.
Ukoliko bi Ustavni sud poništio odluku Skupštine, prostor Solane bi postao građevinsko zemljište i Eurofond bi tu mogao da gradi ili da ga proda po većoj cijeni.
Na dnevnom redu skupštini akcionara je i predložg da se novac od prodaje akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), Jugopetrola i nekretnine u Dražinom vrtu kod Kotora uloži u akcije kompanije “Libertas ETI Securities Plc” bez dodatnog objašnjenja o čemu se radi.
Predloženo je i da se da saglasnost na prodaju akcija Eurofonda u CGES-u i Jugopetrolu, iako su ove akcije već prodate tokom decembra i januara za oko 7,7 miliona eura. Planirana je i odluka o prodaji nekretnine u Dražinom vrtu od 9.620 kvadrata.
Predloženom odlukom o investicionoj politici žele da ovlaste odbor direktora da vodi investicionu politiku Eurofonda naročito vodeći računa o “čuvanju imovine fonda, zbog akcionara koji su glasali za Program razvoja fonda”, i o tome da se u što kraćem roku izmire novčane obaveze prema nesaglasnim akcionarima.
Vlasnici oko 15 odsto akcija Eurofonda su još u decembru 2014. glasali protiv programa razvoja fonda i tražili isplatu svojih akcija. Eurofond treba da im isplati 5,7 miliona eura, a rok je istekao 15. januara ove godine. Međutim, predloženom odlukom o investicionoj politici se ne garantuje isplata novca ovim akcionarima.
Direktor Eurofonda Boiša Šotra je “Vijestima” dva dana pred istek ovog roka kazao da će akcionarima do kraja januara isplatiti 20 odsto potraživanja. Sljedeću ratu bi isplatili od dva miliona eura potraživanja od Prve banke oko kojeg se još sude.
Eurofond ima više od 15.000 akcionara. Fondom godinama gazduju ljudi iz Crne Gore i BiH povezani sa biznismenom Veselinom Barovićem.
Dražin vrt pod teretom i zbog duga državi
Eurofond prodaje lokaciju u Dražinom vrtu odmah iznad magistrale i preko puta plaže Bajova kula. Na ovoj lokaciji predviđena je gradnja turističkog naselja bruto površine od 2.000 kvadrata spratnosti prizemlje, sprat i potkrovlje. Plaža Bajova kula je u vlasništvu kotorske firme Fjord, gdje Barović ima 94 odsto akcija.
Prema podacima iz katastra na listu nepokretnosti za ovu lokaciju upisano je više tereta od čega poreski dug državi 1,26 miliona eura, četiri duga Opštini Kotor od ukupno 88 hiljada eura i za jedan dug Opštini Budva od osam hiljada eura.
Upisan je i teret zbog imovinskog spora u vezi sa dijelom parcele za koju su tužbu pokrenula četiri građanina Bojanka Bogićević i Duško, Nada i Stana Krivokapić protiv Slobodana Vukasovića i HTP Fjord. Spor je pokrenut 2009. godine.
Šotra: Imovina je isključivo zalagana za kredite Solane
Direktor Eurofonda Boiša Šotra saopštio je da je imovina Solane zalagana isključivo za kredite Solane i to Crnogorske komercijalne banke (ostalo 4.000 eura) i Prve banke (ostalo 550.000 eura).
"Kao garant za kredit Solane kod Prve banke je menadžment preduzeće Euroinvest koji je i blokiran od strane banke za iznos od 280.000 eura od ukupnog iznosa po tom kreditu. Zaloga za kredite Solane može se vidjeti na posjedovnom listu izdatom od strane katastra”, naveo je Šotra u reagovanju na tekst o Solani objavljenom u jučerašnjem broju “Vijesti”.
On tvrdi da nijedna privatna firma nikada nije zalagala imovinu Solane za svoj kredit, jedino je mogla založiti akcije Solane koje ima u svom portfoliju kao akcionar, i to nikako nije imovina Solane, već imovina te privatne firme.
"Takođe napominjem da imovina Solane nije državna imovina, Solana je akcionarsko društvo i akcionari su njeni vlasnici. U postupku privatizacije plaćena je adekvatna tržišna naknada, a i što Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte Crne Gore treba da verifikuje”, naveo je Šotra.
Kako je dodao, neupućeni koji tvrde da su akcije Solane plaćene 800.000 eura, svoje netačne tvrdnje mogu provjeriti kod Centralne depozitarne agencije (CDA), kao subjekta koji je zakonski nadležan za registraciju svih crnogorskih hartija od vrijednosti i kliring i saldiranje svih berzanskih transakcija, te vidjeti da su akcije kupljene javno i transparentno i po tržišnim cijenama na berzi.
Programirani stečaj u Solani uveden je 2005, a šest godina kasnije i klasični. Od septembra, Solanom upravljaju Nacionalni parkovi.
( Milorad Milošević, Goran Kapor, Samir Adrović )