Pljevlja: Niko ne zna šta tačno nalažu u šporetu
Na pakovanjima nije naznačeno od kojeg drveta su napravljeni briketi, što je u suprotnosti sa Zakonom
Građani Pljevalja ne znaju sirovinski sastav briketa koje im Opština prodaje po subvencioniranim cijenama.
To je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti potrošača, u kojem piše da “deklaracija mora da sadrži podatke o količini, sastavu, kvalitetu, tipu i modelu robe, datumu proizvodnje i roku upotrebe, načinu upotrebe, održavanja i čuvanja robe i upozorenje o mogućim rizicima vezanim za pravilnu i nepravilnu upotrebu robe, zavisno od prirode robe”.
Na pakovanjima nije naznačeno od kojeg drveta su napravljeni briketi, pa su građani u nedoumici da li da ih kupuju, jer ne znaju odgovoraju li ložištima u njihovim domovima.
“Vijesti” u lokalnoj upravi nijesu mogle da dobiju podatke o sirovinskom sastavu briketa i zbog čega taj podatak nije istaknut na deklaraciji.
Potpredsjednik Opštine Ljubiša Ćurčić kaže da smatra da su briketi napravljeni 80 odsto od listopadnog, a ostatak od čamovog drveta.
“Ne znam tačno, ali mislim da je najmanje 80 odsto taj odnos u korist lišćara. Uputiću zahtjev proizvođaču da mi dostavi te podatke, kako bi svi zainteresovani mogli da ih dobiju”, rekao je Ćurčić.
Brikete je isporučila firma “Lovćen trejd” iz Foče, koja je dostavila najbolju ponudu na tenderu, nakon što je Vlada izdvojila 417.500 eura za nabavku ekološki prihvatljivijeg energenta - briketa i peleta. To je jedna od mjera preduzetih zbog enormnog zagađenja vazduha u Pljevljima...
Kemal Pajević kaže da je, upravo zbog toga što ne zna šta kupuje, odustao od nabavke briketa.
“Nekoliko dana prije anketiranja sam otišao u stovarište gdje se vrši isporuka da pogledam specifikaciju sirovinskog sastava briketa i na moje iznenađenje tog podatka nije bilo. Od nadležnog anketara tražio sam tu informaciju, jer posjedujem stari odžak za koji bi bilo veoma štetno korišćenje drveta od čamovine, bora i sličnih. Poslije dva dana su mi saopštili da nisu u mogućnosti da mi daju podatke o sirovinskom sastavu, zbog čega sam odustao od kupovine briketa. Sasvim je jasno da su novi energenti nepoznanica za nadležne u lokalnoj upravi, jer se tek susreću kao i građani sa ovom vrstom energenata, ali bi morali voditi računa da pojedine vrste energenata lošeg sirovinskog sastava mogu nanijeti štetu na instalacijama za grijanje”, rekao je Pajević.
On je istakao da bi Opština trebalo da upozna građane sa novim energentom i načinom korišćenja, s obzirom na to da su u kratkoročnim mjerama za suzbijanje zagađenja predviđena i sredstva za edukaciju stanovništva.
Briketi koštaju 67,38 eura po toni, a pelet 98,53 eura. Opština sa 60 odsto subvencionira nabavku briketa, a sa 50 procenata peleta. Građani mogu kupiti najviše dvije tone.
Energente tražilo 1.070 građana, do sada prošlo 594 tone briketa i 189 peleta
Službenik Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove Darko Gazdić rekao je da je građanima do sada isporučeno oko 594 tone briketa i 189 tona peleta.
Do 19. januara podnijeto je 1.070 zahtjeva za nabavku briketa i peleta, od kojih je do sada ukupno riješeno 560.
Pljevljaci su iskazali potrebu za 1.113 tona briketa i 536 tona peleta.
Pajević kaže da bi nadležni trebalo da saopšte i podatke koliko je domaćinstava preuzelo nove energente, a ne samo isporučenu tonažu.
“Da bi se imao jasniji uvid koliko je to procentualno u odnosu na često pominjanih 5.000 individualnih ložišta i kolika je uspješnost kratkoročnih mjera (protiv zagađenja). Posebno iz razloga što je i u januaru bilo dosta dana sa značajnim prekoračenjima PM 10 čestica u vazduhu...”, kazao je on.
( Goran Malidžan )