Pružili smo se više nego što možemo

Crna Gora je tokom posljednjih sedam, osam godina više trošila nego što je trebalo. BDP je od 2009. do sada porastao 30 odsto, a državni dug tri puta i išao je mnogo više u potrošnju, nego u proizvodnju. To je kazao u intervjuu "Vijestima" dr Božo Mihailović, redovni profesor i predsjednik Doktorskih studija Ekonomskog fakulteta i član Senata Univerziteta Crne Gore.

"Nijesmo se držali one narodne "Pruži se, koliko ti je pokrivač dug". Dug nije dobar drug. Zaduživanje nije loše ako ide za povećanje proizvodnje. Ako zaduživanje ide u potrošnju, onda će to da plati sljedeća generacija jer u ekonomiji to neko mora da plati", istakao je Mihailović.

On je podsjetio da je državni dug 2009. godine bio nešto veći od 700 miliona eura, da bi prema posljednjim podacima danas iznosio oko 2,25 milijardi eura ili 61 odsto BDP-a, dok su izdate državne garancije od 315 miliona.

• Šta očekujete da će se dešavati u ovoj godini, koliko su realne projektovane stope rasta BDP-a između četiri i pet odsto?

Naša projekcija može biti poblematična tim prije što imamo prognoze različitih institucija. Po svojoj logici ova godina mora biti nastavak prethodne, a godina u ekonomiji nije dovoljno dug period da se ostvare značajni rezultati. Prema različitim izvorima prošlogodišnja stopa rasta bila je između tri i četiri odsto. Godinama sam govorio da je poželjna stopa rasta pet odsto, da bi pojedine stvari u ekonomiji mogle da se uravnoteže. Prošlogodišnja stopa rasta ostvarena je zahvaljujući povećanju broja noćenja u turizmu od 15,6 odsto, povećanju preraživačke industrije 10,9 odsto, zahvaljujući građevinarstvu sedam odsto i povećanju prometa u trgovini, kao refleksiji povećanja u turizmu.

Crnogorska ekonomija je krhka i moramo imati dugoročnu strategiju razvoja da bismo uspjeli. Ključni problemi koje nijesmo riješili i koji mogu da ugroze projektovanu stopu rasta su fiskalna stabilnost, nelikvidnost privrede, konkurentnost veoma niska, visoko učešće loših kredita, visoke kamatne stope, deficit računa platnog bilansa i naša, rekao bih 'rak rana' - izvoz. Crna Gora u 2015. ima izvoz vrijedan oko 230 miliona eura, dok je uvoz 1,34 milijarde eura, a pokrivenost uvoza izvozom 16,7 odsto. To znači da je Crna Gora potrošila šest puta više onog što je uvezla u odnosu na ono što je izvezla. Privreda ima velike rizike.

• Da li je pouzdana državna statistika?

Crna Gora i svi akteri moraju da sjednu i usaglase statističke podatke, jer se ne radi o odstupanjima od pet odsto, već su odstupanja za pojedine podatke (zaposlenosti, izvoza, uvoza, stranih direktnih investicija...) zavisno od institucije koja ih saopštava od 15 ili 20 odsto.

• Sumnjate li u više puta javno saopšteni podatak da je Crna Gora u 2015. godini od turizma imala oko 800 miliona eura prihoda?

Nema razloga da sumnjam, niti da vjerujem potpuno. Brojka od 800 miliona je velika i pitanje je šta se sve tu računa. Ne znam metodologiju, a ono može biti ovakva ili onakva. Imali smo 1,6 miliona gostiju u 2015, a to je bilo skoro tri puta više u odnosu na broj stanovnika. Imali smo 10,6 miliona noćenja (15,6 odsto povećanje), ali je prosječno zadržavanje turiste 6,6 dana, što je veoma malo. U 2016. Crnu Goru očekuju ozbiljne strukturne reforme u sektorima turizma, poljoprivrede i energetike, i drugim pratećim sektorima. Trebalo bi napraviti spoj grana turizma i poljoprivrede, da najveći broj gostiju potroše domaće, a ne uvozne proizvode. Želim da upozorim, takođe, da je turizam brzo rastuća grana, ali istovremeno jedna od najosjetljivijih. Ponuda je fiksna, ali je tražnja osjetljiva i može da se desi najobičnija fluktuacija, ili ekces, tako da Crna Gora ne smije samo da se oslanja na turizam.

• Vlada skoro dvije godine ne može da se dogovori sa partnerom u EPCG, italijanskom kompanijom A2A o daljem aranžmanu, posebno o izgradnji drugog bloka TE Pljevlja. Šta mislite kakav će biti konačan ishod pregovora budući da je Vlada više puta demonstrirala neodlučnost da raskine ugovor sa partnerom koji se nije dokazao u Crnoj Gori?

“Nažalost, o drugom bloku TE Pljavlja ne pričamo godinama, već decenijama, i ne samo o njemu već i o drugim investicijama. U Crnoj Gori potcjenjujemo vlastitu pamet…Smatram da jednako ili bolje možemo upravljati Elektroprivredom nego što to radi A2A. Svi pregovori koji su do sada vođeni traju predugo, jer od toga ima gubitke država kao cjelina, njeni građani, EPCG, pljevaljski kraj i regija, Rudnik uglja itd. Te pregovore bez rezultata trebalo bi prekinuti, jer partner nije dovoljno ozbiljan.

• Kako gledate na nepoštovanje zakonske obaveze društava za upravljanje investicionim fondovima (Atlas Mont, Eurofond) da u roku od godinu ne žele ili nijesu u stanju da isplate vlasničke udjele nesaglasnim dioničarima?

Zakon se mora striktno poštovati, bez obzira na bilo kakve posljedice. Društva za upravljanje fondovima su uzela velike svote novca, a bogami i neki kreatori masovne vaučerske privatizacije (2001 - prim. aut) imali su veće ili manje zarade. Fondovi su se, nažalost, pokazali nesposobnim da upravljaju preduzećima. S druge strane, oni su prodali akcije Telekoma, CGES-a, Jugopetrola, a prihodovani novac nijesu potrošili na dalji razvoj preduzeća iz svog portfelja, nego na raznu potrošnju ili na transakcije sa povezanim licima. Zbog toga sad imamo probleme. Neki ljudi koji su upravljali fondovima su bili osilili, finansijski ili na drugi način i nijesu imali imali mjeru niti viziju razvoja fondova. Savjetovao bih građanima, vlasnicima akcija fondova, da budu uporni i “istjeraju” sva pitanja na čistac. Da se obraćaju Komisiji za hartije od vrijednosti, državnim organima i da insistiraju na poštovanju zakonskih propisa.

Veliko je neznanje na visokim nivoima, moramo više raditi

• Da li je postojeći ekonomski model, uz harmonizaciju sa EU i NATO integracijama koje su često samo opravdanje za nerad, prevaziđen?

Mislim da svaki koncept i ekonomski model koji ne forsira rad, red i disciplinu, nije dobar model. Moram da konstatujem da smo veoma dugo u prošlosti forsirali nedovoljan pristup radu, nedovoljno odgovornosti, a kao posljedicu toga imamo veliko neznanje na visokim nivoima. Što prije moramo shvatiti da naših 670 hiljada stanovnika moraju živjeti od svog rada i okrenemo se našim neiskorišćenim prirodnim resursima i kadrovskim potencijalima, a da eliminišemo funkcionalnu i partijsku pamet. Struka mora biti dominantna u svim oblastima našeg života i rada.

Ugovor za autoput zbog kursnih razlika veoma problematičan

• Mimo očekivanja i prvobitnih najava izgradnja dionice autoputa Bar-Boljare još zvanično nije ni počela, a pripremni radovi i izgradnja infrastrukture za taj projekat biće nastavljena tek na proljeće. Nema još ni generalnog projekta, iako građanima dospijevaju na naplatu kreditne obaveze. Šta mislite, hoće li ova dionica zaista biti izgrađena za četiri godine?

Mi smo narod koji vrlo često skoči pa kaže hop! To je, na žalost, istorijski poznato. To se više puta ponavlja… Ušli smo u projekat izgradnje autoputa, iako mnoge stvari nijesu raščišćene. Ja i studentima kažem da je plan plus organizacija 70 odsto izvršenja bilo kojeg posla. Bojim se da je dosta vremena potrošeno. Ugovor, kao takav, može biti veoma problematičan, zbog kursnih razlika i drugih pitanja koja nijesu dovoljno raščišćena.

Možemo imati značajne probleme. Imajući u vidu da se radi o nacionalnom projektu mislim da bi u svakom danu (tokom planirane izgradnje od četiri godine) trebalo imati neki element kontrole. Ova dionica autoputa neće dati toliko velike multiplikativne efekte s obzirom na sva ta ulaganja. Ipak se radi samo o parčetu (dionici) autoputa.

( Milorad Milošević )