„Ne pitajte me za prvi milion”

Čuvena rečenica koju decenijama koriste oni koji su kriminalom stekli ogromno bogatsvo. Potpuno logično jer ono što oni sasvim sigurno ne mogu objasniti, jeste zakonitost porijekla upravo tog prvog miliona. Za ostale milione to je sigurno lakše. A iza tog prvog miliona nerijetko se kriju ratno profiterstvo, korupcija, monopoli, krijumčarenje cigareta, krijumčarenje droge, organizovani kriminal...

Zato se često kaže da iza svakog velikog bogatstva stoji veliki zločin. Istina, to ne mora da bude pravilo, ali čini se da jeste u društvima kakvo je crnogorsko i to je, reklo bi se, prilično jasno. Osim ako nemate neki stepen mentalne retardacije i vjerujete u priče da su u Crnoj Gori postojali nečiji preci koji su imali milionski vrijednu imovinu, pa je prirodno da njihovi potomci danas imaju jahte, satove koji vrijede nekoliko stotina hiljada eura, nekretnine u svjetskim metropolama...

Pravne države obezbjeđuju pravni sistem kojim nastoje da korupciju i organizovani kriminal drže pod kontrolom tako da njihovi akteri ne budu jači od same države. U istom cilju, Konvencija UN za borbu protiv korupcije preporučuje državama potpisnicama da razmotre mogućnost propisivanja krivičnog djela nezakonitog bogaćenja javnih funkcionera.

Ipak, Vlada Crne Gore eksplicitno je saopštila da je protiv kriminalizacije nezakonitog bogaćenja javnih funkcionera. Kao glavni "argument" za ovakav stav iz Vlade se navodi to da zakoni već sadrže rješenja koja obezbjeđuju oduzimanje imovine stečene kriminalom. Ovaj "argument" Vlade jednako je ubjedljiv i jednako pokazuje volju izvršne vlasti da javnim funkcionerima oduzme imovinu koju su stekli korupcijom, kao što to pokazuje i izbor direktora Agencije za suzbijanje korupcije. Tako je na tu dužnost izabran penzionisani službenik policije koji u postupku izbora nije mogao da navede bar jedan slučaj korupcije koji je procesuirao dok je radio na rukovodećim mjestima u policiji, ali je zato odmah po izboru kao svoj prvi potez najavio procesuiranje članice Savjeta koja je to od njega tražila.

Dakle, imamo zakone koji omogućavaju oduzimanje nezakonito stečene imovine, ali Vlada nije objasnila zašto onda nemamo slučajeva u kojima je oduzeta takva imovina nekom javnom funkcioneru ili sa njime povezanom licu. Znači li to da u Vladi smatraju da postoji problem u primjeni tih zakonskih rješenja jer rezultati izostaju, ili pak smatraju da u Crnoj Gori nema javnih funkcionera koji su se nezakonito obogatili?

Ipak, ako je u pitanju ovo prvo, onda je to upravo argument više za kriminalizaciju nezakonitog bogaćenja jer bi se na taj način nadležnim organima, prije svih državnom tužilaštvu, omogućilo da se efikasnije bori protiv korupcije i da na tom polju najzad ostvari mjerljive rezultate, odnosno da se oduzme imovina koju su javni funkcioneri stekli korupcijom. Sa druge strane, ako u Crnoj Gori nema javnih funkcionera koji su se nezakonito obogatili, onda se postavlja pitanje kako su to međunarodni eksperti utvrdili da imamo problema sa korupcijom na visokom nivou i da se to upravo poklapa sa značajnim primjerima neobjašnjenog bogatstva javnih funkcionera.

Takođe, ako nemamo funkcionera koji su se obogatili korupcijom, koja je uloga Agencije za sprječavanje korupcije, osim ako nije formirana da bi se borila protiv onih koji misle da imamo problem sa korupcijom na visokom novou. Onda bi bila razumljiva najava prvog poteza direktora ove Agencije da procesuira članicu Savjeta koja ga je pitala za rezultate u borbi protiv korupcije. Jedno je sigurno, ovakva najava prvog poteza direktora Agencije pokazuje da se on u borbi, bilo protiv korupcije ili protiv neistomišljenika, ne može baš pouzdati u stručnost.

Da se vratimo opet na prvi milion sa početka teksta. Potpuno sam siguran da su protiv kriminalizacije nezakonitog bogaćenja svi javni funkcioneri koji su korupcijom stekli ogromno bogatstvo. Uvođenje tog krivičnog djela moglo bi ih dovesti u nelagodnu situaciju da objašnjavaju porijeklo prvog miliona. A za prvi milion se ipak ne pita. Za njega javni funkcioneri za sada mogu da kažu "naša stvar" ili "naši interesi" (Cosa Nostra).

Do sada je tužilaštvo u Crnoj Gori poštovalo zahtjeve korumpiranih funkcionera i sa njima povezanih lica: "Ne pitajte me za prvi milion. Za ostale milione ako baš morate da pitate, nagodićemo se. Ljudi smo".

Autor je advokat iz Podgorice

( Veselin Radulović )