Katič: Pristupanje NATO-u je slobodan izbor, ali to nije "besplatna vožnja"

Poziv za članstvo pokazuje da NATO Crnu Goru smatra vrijednim i pouzdanim partnerom, a brzina kojom će država postati punopravna članica zavisiće i od daljih koraka ka ispunjavanju nedovršenih reformi, poručila je ministarka odbrane Slovenije, Andreja Katič.

Ona je kazala da je Slovenija uvijek snažno podržavala integraciju zemalja Zapadnog Balkana u evroatlantske organizacije i da pozdravlja poziv upućen Crnoj Gori da bude članica NATO-a.

„Važno je i očekuje se od novih zemalja članica da budu spremne i voljne da se aktivno uključe u razvoj odbrambenih sposobnosti na dogovoren i efikasan način. Shodno tome, Crna Gora, birajući da usvoji NATO standarde i principe, učvršćava svoju demokratiju na najbolji način“, rekla je Katič agenciji MINA.

Kako je navela, Crna Gora, preuzimanjem obećanja da će braniti i štititi saveznike, zauzvrat dobija obećanje da će i nju saveznici braniti i štititi.

„Pristupanje NATO-u je slobodan izbor, ali to nije „besplatna vožnja“. Kao što članovi Alijanse znaju, potrebne su određene reforme, nastavak transformacije i adaptacije i godine rada. Takođe, to zahtijeva i raspodjelu sredstava u okviru dogovorenih granica“, kazala je Katič.

Prema njenim riječima, poziv u NATO pokazuje da se Crna Gora smatra vrijednim i pouzdanim partnerom za implementaciju strateškog koncepta NATO-a i dijeljenje zajedničkih ciljeva i vrijednosti.

To, dodala je, znači i da Alijansa nema rezerve u vezi sa spremnošću Vojske Crne Gore da se integriše u vojnu strukturu NATO-a.

Prema riječima Katič, još postoji način da se ide ka postizanju potrebnog nivoa interoperabilnosti. „Ali učešćem u međunarodnim operacijama i misijama crnogorska Vojska je već pokazala motivaciju i sposobnost da se pridruži i uspješno obavlja poslove, zajedno sa drugim savezničkim snagama“.

„Iako niko ne može da odgodi zakonske procedure suverenih NATO zemalja, brzina kojom će Crna Gora postati punopravna članica Alijanse biće oblikovana daljim koracima Crne Gore ka ispunjavanju nedovršenih reformi koje je NATO identifikovao tokom MAP procesa“, rekla je ona.

Kako je kazala, od svake države članice se traži da ispuni potrebne obaveze, uglavnom u obliku finansijskog doprinosa NATO budžetu i fer razmjeni tereta, razvoja sposobnosti i učešća u operacijama i misijama Alijanse.

„Važno je shvatiti da proces odbrambenih i drugih reformi ne završava članstvom u NATO-u. Na primjer, Vojska Slovenije je završila svoju integraciju u NATO u šestoj godini nakon ulaska u Alijansu“, navela je Katič.

Ona je rekla da je Slovenija, u procesu pristupanja NATO-u, naučila neke stvari na teži način. „Poziv za članstvo nije došao 1997. kao što smo očekivali, i morali smo da sprovedemo dodatne reforme odbrambenog sektora tokom još pet godina“.

„Ovo je jedan od razloga zbog kog shvatamo značaj naučenih lekcija, kao i iskustva drugih, i zbog kog otvoreno dijelimo iskustva sa zemljama regiona na različitim nivoima. Nastavićemo da to radimo i u budućnosti, jer je Slovenija promoter proširenja Evropske unije (EU) i Alijanse i snažno ga podržava“, saopštila je Katič.

Ona je rekla da Slovenija, u svom procesu integracija, nastoji da produbi vojno-odbrambenu interoperabilnost sa Alijansom, kroz posebne programe i inicijative, u skladu sa standardima i mehanizmima NATO kolektivne odbrane i bezbjednosti.

„Slovenija je pozvana da postane članica NATO-a na Samitu 2002. u Pragu. U periodu između dobijanja poziva i punopravnog članstva, Slovenija je sprovodila reforme odrambenog sistema, uključujući transformaciju i profesionalizaciju oružanih snaga, i unaprijeđenje upravljanja resursima“, navela je Katič.

Kako je rekla, Slovenija je, kao član NATO-a i EU, sada angažovana u procesu primjene bezbjednosne i odbrambene politike obje organizacije i ispunjavanju obaveza članstva.

„Slovenija obezbjeđuje odbranu naconalne teritorije, prije svega, na osnovu člana pet u saradnji sa saveznicama. Istovremeno, ona obezbjeđuje mogućnosti za potencijalno učešće slovenačkih snaga bezbjednosti u okviru kolektivne odbrane“, dodala je Katič.

Ona je poručila da treba imati na umu da je u okviru NATO-a glas Crne Gore važan jednako kao i glas bilo koje druge zemlje, bez obzira na to kolika je, jer se u Alijansi sve odluke donose konsenzusom.

„Osim toga, ne treba da zaboravimo da je članstvo u Alijansi Sloveniju učinilo sigurnijom, i učiniće i Crnu Goru sigurnijom. Proširenje NATO-a je situacija u kojoj obje strane pobjeđuju, novi saveznici, kao i NATO kao cjelina“, navela je Katič.

S druge strane, rekla je, NATO ostaje suštinski izvor transatlantske stabilnosti, jedinstvene bezbjednosti, kohezije posvećenosti da ispuni tri osnovna zadatka – kolektivna odbrana, upravljanje krizama i kooperativna bezbjednost.

„Imajući ovo u vidu, složenije, raznovrsno i nepredvidivo bezbjednosno okruženje tjera nas da se čvršće držimo ovih principa“, dodala je Katič.

Ona je ocijenila da je pristupanje NATO-u važan nacionalni strateški cilj koji treba da se zasniva na većinskoj podršci, ne samo država članica i političkog rukovodstva zemlje kandidata, nego i na podršci građana.

„Snaga NATO-a je kohezivnost, a podrška javnosti je jedan od najvažnijih stubova. Podrška javnosti je veoma važna u postizanju napretka u veoma zahtjevnom procesu reformi“, rekla je Katič.

Prema njenim riječima, da bi prednosti i obaveze iz članstva bile uspješno ostvarene, potreba za reformama, uključujući i one u oblasti odbrane, moraju biti pravilno saopštene i vlast mora da ih objasni i osigura da javnost to razumije i podrži teške i dugoročne procese tranformacije.

„Ovo je od vitalnog značaja za lokalno vlasništvo nad reformama, kao pokretača napretka, i ne treba to posmatrati kao nešto nametnuto spolja, odnosno od Alijanse. Crnogorci treba da shvate trenutno političko i bezbjednosno okruženje i prijetnje i izazove sa kojima se suočavaju danas i u budućnosti“, navela je Katič.

Kako je rekla, Balkan i dalje nosi rizik od destabilizacije zbog izazova koje dolaze od komšija sa istoka i juga.

„Svi složeni izazovi i prijetnje sa kojima se trenutno suočavamo prijete svim zemljama regiona. Moramo da budemo odvažni i da predstavimo javnosti da to prepoznajemo i, uz njihovu podršku, da radimo više“, poručila je Katič.

Ona smatra da članstvo u NATO-u, jednom od dva stuba evroatlantskih integracija, znači snažnu političko-vojnu volju, čiji je osnovni cilj obezbjeđenje kolektivne odbrane naroda.

„Svaka saveznica doprinosi ovom cilju razvijajući svoje nacionalne sposobnosti i oružane snage, koje su interoperabilne, efikasne, dobro obučene, dobro opremljene, fleksibilne i usklađene sa NATO standardima“, rekla je Katič.

Kako je kazala, Slovenija je imala mnogo koristi od članstva u NATO-u u poslednjoj deceniji.

„Ubrzane su i olakšane strukturalne i konceptualne reforme sektora odbrane i bezbjednosti, optimizovali smo veličinu naših oružanih snaga i komandnu strukturu, dostigli adekvatan odnos službenika, podoficira i vojnika i poboljšali dvojnu upotrebu naših oružanih snaga za odbranu naše zemlje, kao i za pružanje podrške za civilnu zaštitu i sistem pomoći u katastrofama“, rekla je Katič.

Kako je poručila, prednosti prevazilaze nacionalne granice.

„Učešćem u međunarodnim operacijama i misijama, Slovenija je, aktivnim doprinosom u jačanju mira, bezbjednosti i stabilnosti u regionu i šire, zaradila neprocjenjiva iskustva kojim je poboljšana interoperabilnost sa ostalim NATO snagama, održivost naših snaga i koja su doprinijela ukupnoj spremnosti“, saopštila je Katič.

Ona je ocijenila da če zajedničke vježbe i obuke pomoći da održe dostignuti nivo interoperabilnosti i efikasnosti. „Sigurno i bezbjedno okruženje obezbjeđuje dobar temelj za ekonomski razvoj, značajne strane i domaće investicije i konstantan trend napretka u svim državama članicama“.

„NATO članstvo nudi mogućnost da zemlja postane relevantan subjekt u razmatranju svih relevantnih političkih i bezbjednosnih dilema, izazova i prijetnji koje bi mogle biti efikasno riješene samo u kolektivnom okviru. Takođe nudi i moć, kroz koju i mi, kao male države, ujedinjavanjem naših glasova u jedan, možemo da predstavimo našu zabrinutost i interes za bezbjednost“, kazala je Katič.

Ona je podsjetila da su se šefovi država i vlada, u deklaraciji sa Samita u Velsu, saglasili da Alijansa ostaje u potpunosti posvećena stabilnosti i bezbjednosti regiona Zapadnog Balkana, što je strateški važno za NATO.

„Demokratske vrijednosti, vladavina prava i dobrosusjedski odnosi i dalje igraju ključnu ulogu u održavanju trajnog mira i stabilnosti u regionu, zato će Alijansa nastaviti da aktivno podržava evroatlantske aspiracije zemalja regiona“, rekla je Katič.

Štaviše, dodala je, saveznici i njihovi partneri Zapadnog Balkana aktivno doprinose očuvanju regionalnog i međunarodnog mira, uključujući i formate regionalne saradnje. „Dakle, postoji veliki potencijal za jačanje međunarodne saradnje, stvarajući sinergiju i veću efikasnost“.

„Kada govorimo o saradnji u oblasti odbrane na Zapadnom Balkanu, Slovenija je već podržala važne inicijative regionalne saradnje u oblasti odbrane“, kazala je Katič.

Slovenija je, podsjetila je, 2013. godine, uspjela da racionalizuje napore odbrambene regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu, kroz uspostavljanje takozvanog Sveobuhvatnog regionalnog ministarskog sastanka (Comprehensive Regional Ministerial – CRM), koji je obuhvatio sve inicijative i sastanke.

„To ne samo da racionalizuje troškove i štedi dragocjeno vrijeme, već smanjuje nepotrebno dupliranje, obezbjeđuje maksimamum doslednosti, unaprijeđenu strukturu i poboljšava radne metode, kako bi efikasnije združili napore u budućoj regionalnoj saradnji u oblasti odbrane“, rekla je Katič.

( MINA )