MMF: Veliki projekti su rizik za ekonomiju Crne Gore
Planirani rast zarada u javnom sektoru uključen je u nove projekcije koje će biti predstavljene Bordu MMF-a u februaru
Naglasak na velike investicione projekte u Crnoj Gori nosi rizike, iako je jasno da država treba dalje da razvija infrastrukturu, ocijenili su u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Osim fiskalnih, kako su upozorili, tu su i rizici od teške zavisnosti od javne potrošnje za podsticanje rasta.
„To je razlog zašto MMF ohrabruje politike sa posebnim osvrtom na poboljšanje produktivnosti rada i ekonomsku fleksibilnost, da dopune Vladinu na investicijama zasnovanu strategiju rasta i brži rast u ostatku privrede", rekao je “Vijestima” portparol MMF-a, Viktor Kržižanovski (Wiktor Krzyzanowski).
On je podsjetio da je u zaključnim razmatranjima iz novembra, Misija MMF-a za Crnu Goru izrazila zabrinutost zbog fiskalne situacije u državi.
“Na osnovu informacija u to vrijeme, Misija je projektovala značajno povećanje javnog duga i ohrabrila mjere za ograničavanje rizika za javne finansije i održavanje povoljnih uslova za finansiranje. Zajedno s drugim mjerama u budžetu, uključili smo rast zarada u nove fiskalne projekcije, koji će biti predstavljene Bordu MMF-a u februaru”, kazao je Kržižanovski odgovarajući na pitanje da li će najavljeno povećanje zarada u javnom sektoru povećati javni dug Crne Gore.
Predlogom zakona o zaradama u javnom sektoru Vlada namjerava da poveća zarade za preko 800 državnih funkcionera i da im omogući da dvije godine po prestanku funkcije primaju platu. Predlog još nije upućen Skupštini.
Državni dug na kraju septembra, bez garancija i duga opština i državnih i javnih preduzeća, iznosio je 2,3 milijarde eura ili 62,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Država je tada imala depozite od 153,5 miliona eura, pa u Ministarstvu finansija računaju da je neto državni dug 2,15 milijardi ili 58,8 odsto BDP-a.
MMF je u zaključcima iz novembra predložio Vladi set novih mjera fiskalne konsolidacije do 2025. godine, među kojima su privremeno zamrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija, povećanje poreza za turizam i ukidanje PDV izuzeća kako bi se javni dug spustio ispod mastrihtskog praga od 60 odsto BDP-a do kraja 2025. MMF projektuje da će javni dug nastaviti da raste kao posljedica potrošnje za autoput i da će dostići 77 odsto BDP-a u naredne tri do četiri godine. U oktobarskim prognozama MMF je naveo da će ekonomija Crne Gore u ovoj godini ojačati 4,9 odsto. U Vladi se procjene ekonomskog rasta između četiri i pet odsto baziraju na projektu izgradnje autoputa, kao i turističkim i energetskim projektima.
( Biljana Matijašević )