Dug zabrinjava, ne prijeti bankrot

Rast javnog duga izaziva zabrinutost i zahtijeva oprezno vođenje fiskalne politike, ali ne treba očekivati nikakve apokaliptične scenarije koji bi vodili bankrotu države, ocijenio je u intervjuu “Vijestima” viceguverner Centralne banke (CBCG) za finansijsku stabilnost i platni promet, Nikola Fabris.

Da li je država ušla u zonu koja se može smatrati kritičnom kada je riječ o visini javnog duga?

Evidentno je da ćemo u 2016. godinu ući sa javnim dugom iznad 60 odsto. Da ste mi ovo pitanje postavili prije izbijanja globalne finansijske krize odgovorio bih da je stanje vrlo kritično. Međutim, danas živimo u netipičnim vremenima (negativne kamatne stope, rast nivoa zaduženosti na globalnom nivou, ekspanzivne monetarne politike najvažnijih centralnih banaka u cilju podsticanja rasta, pojačane geopolitičke tenzije...) u kojima postoji znatno veća tolerancija na javni dug.

Kritično stanje u nekoj zemlji postoji onog trenutka kada finansijska tržišta procijene da je prezaduženost te zemlje tolika da postoji rizik otplate u budućnosti. U takvim uslovima finansijska tržišta postaju zatvorena za tu zemlju ili zahtijevaju enormno visoke kamatne stope. Očigledno je da se tako nešto nije desilo u Crnoj Gori i da je posljednja emisija euroobveznica pokazala da je tražnja bila višestruko veća od potrebnog novca, a kamatna stopa najniža ikada. Danas se nalazimo u situaciji da je finansiranje javnog duga značajno jeftinije nego kada smo imali dvostruko niže učešće javnog duga u BDP-u. Na teret otplate javnog duga utiče i visina duga, ali i troškovi njegovog finansiranja (koji imaju opadajuću tendenciju). Moju hipotezu da danas postoji veća tolerancija na nivo javnog duga najbolje potvrđuju podaci o nivou javnog duga drugih zemalja. Tako na primjer, neto javni dug SAD iznosi oko 80 odsto BDP-a, eurozone oko 70 odsto, Francuske oko 90 odsto, Italije oko 113 odsto, Japana oko 125 odsto, Velike Britanije oko 80 odsto. Slična je i situacija u regionu, tako da neto dug Hrvatske iznosi oko 85 odsto BDP-a, Srbije oko 75 odsto, Albanije oko 74 odsto, a situacija je povoljna jedino u Makedoniji gdje iznosi oko 37 odsto.

Do kada bi Ministarstvo finansija trebalo da definiše mjere za sanaciju duga i koje biste im mjere preporučili da implementiraju u sanacioni plan?

U skladu sa zakonom, kada javni dug pređe 60 odsto BDP-a zbog realizacije kapitalnih projekata povodom kojih o zaduživanju odlučuje Skupština, Vlada treba da predloži program sanacije za period od najduže pet godina. Imajući u vidu dinamiku kretanja javnog duga ova situacija će se desiti sljedeće godine. Što se tiče mjera koje bismo predložili smatram da je potrebno u kratkom roku obezbijediti budžetsku ravnotežu po osnovu tekućih izdataka, odnosno da strukturni deficit ne bude viši od jedan odsto BDP-a. Potrebno je nastaviti aktivnosti na prevođenju sive ekonomije u legalne tokove, na reformi penzionog sistema, restriktivnoj politici novog zapošljavanja u javnom sektoru, bržem rastu BDP-a od rasta javnih rashoda ...

Kako će evidentno kašnjenje izgradnje autoputa uticati na javne finansije?

CBCG kao institucija nije uključena u izgradnju autoputa tako da ne posjedujemo podatke o planiranoj dinamici njegove izgradnje i njenoj realizaciji. Ipak, možemo konstatovati da izgradnja autoputa nema značajne direktne fiskalne implikacije. Naime, shodno Zakonu o izgradnji autoputa Bar - Boljare izvođač radova ne plaća PDV na promet proizvoda i usluga namijenjenih realizaciji autoputa. Takođe, strani radnici angažovani na izgradnji autoputa ne plaćaju porez na dohodak fizičkih lica i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Carina se ne plaća na uvoz opreme, postrojenja i materijala namijenjenih gradnji autoputa.

Sa kojim problemima će se crnogorska ekonomija suočiti naredne godine?

I ova godina će nositi dosta izazova. Ključni izazovi u fiskalnoj sferi će se odnositi na obezbjeđenje održivosti fiskalne politike i upravljanje javnim dugom. U realnom sektoru ključni izazovi su visoko izražena nelikvidnost, nizak nivo konkurentnosti i diverzifikovanosti, kao i posljedično visok nivo deficita tekućeg računa platnog bilansa. U finansijskom sistemu ključni izazovi će biti da se obezbijedi nastavak tendencija opadanja loših kredita i sniženja kamatnih stopa. Sam proces pristupanja EU će nositi dosta izazova - od donošenja čitavog niza novih propisa, povećanja efikasnosti javnih insitucija do ozbiljnog manjka stručnih kadrova u pojedinim oblastima.

Dugo se odlaže ozbiljnija reforma javne uprave u cilju smanjenja administracije i troškova. Koliko je glomazna javna administracija od oko 50 hiljada radnika opterećenje za privredu u kojoj radi preostalih 120 hiljada radnika, naročito u periodu krize kada se privrednici bore za svaki euro?

Očigledno je da na jednoj strani imamo višak zaposlenih u javnoj administraciji, a da na drugoj strani imamo i ozbiljan manjak. Na to već duže vrijeme ukazuje Evropska komisija u pregovaračkom procesu. Sve ovo ukazuje da je u pitanju problem koji zahtijeva ozbiljnu reformu u narednom periodu.

CBCG ne može više uticati na donošenje zakona o kamatama

Da li je realno da se u 2016. zakonski ograniče kamate i šta će CBCG uraditi da bi Vlada ispoštovala tu preporuku i usvojila nacrt zakona koji ste joj poslali?

CBCG u preporukama za vođenje ekonomske politike već nekoliko godina ističe da je potrebno zakonski ograničiti najvišu dozvoljenu ugovornu kamatnu stopu. Taj predlog je i dodatno konkretizovan kada smo u julu 2015. uradili predlog zakona. Na dalju proceduru i usvajanje zakona CBCG ne može uticati.

CBCG je više puta saopštila da postoji bankarski oligopol na crnogorskom tržištu. Da li je on i dalje prisutan i zašto CBCG nije nešto uradila da tu pojavu spriječi?

Ne smatram da možemo govoriti o postojanju oligopola kada na tržištu imamo 14 banaka, uz realno očekivanje da će se njihov broj povećati u narednom periodu. Ako pogledamo zemlje okruženja lako ćemo primijetiti da Crna Gora u i odnosu na broj stanovnika i na veličinu privrede prednjači po broju banaka. U Srbiji, na primjer, postoji 30 banaka, u Hrvatskoj i Bosni po 27, Makedoniji 15.

U 2016. se očekuje pad kamata

Mogu li građani i privreda u narednoj godini očekivati niže kamatne stope?

Bez ikakve dileme nivo kamatnih stopa je previsok. Ohrabrujuće djeluje činjenica da je prisutna opadajuća tendencija nivoa kamatnih stopa. Na kraju oktobra 2015. prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa (PPEKS) na ukupne kredite banaka je iznosila 8,79 odsto, odnosno 7,76 odsto na novoodobrene kredite. Tako je na kraju oktobra PPEKS na ukupne kredite banaka bila niža za 0,43 procentna poena u odnosu na decembar 2014, a na godišnjem nivou za 0,49 procentna poena. Sa druge strane, PPEKS na novoodobrene kredite banaka na kraju oktobra 2015. godine bilježi pad od 1,26 procentnih poena u odnosu na kraj prethodne godine, odnosno pad od 1,95 procentnih poena na godišnjem nivou. Smatram da je realno očekivati da će pojačana konkurencija banaka, kao i prisustvo jeftinijih izvora finansiranja uticati na nastavak tendencije opadanja kamatnih stopa i u 2016. Ipak, to će biti postepeno i blago sniženje, a dodatni impuls sniženju bi dalo usvajanje Zakona o najvišim dozvoljenim ugovornim kamatnim stopama.

( Marija Mirjačić )