Gdje ima dima, nema Caneta

Za Stanka Subotića Caneta , biznismena iz Švajcarske, rodom iz sela Kalinovik kod srpske varošice Ub, javnost je prvi put saznala malo posle pada Miloševića dve hiljadite godine kada je beogradski tabloid Panorama, osnovan bosansko - srpskim kapitalom, koji je uređivao Dragan J. Vučićević, današnji glavni urednik provučićevskog tabloida Informer, plasirao priču da je tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić leteo na državno putovanje u Dubai njegovim privatnim avionom.

Ispostavilo se da je Panorama napravljena uglavnom da bi plasirala tu storiju, jer se posle samo nekoliko brojeva ugasila.

Bila je to jedna od prvih postpetooktobarskih afera. Sreo sam tada Đinđića na nekoj humanitarnoj večeri u Konaku kneginje Ljubice i pitao ga - otkud premijer u avionu nekakvog egzotičnog biznismena - a on je, zamolivši da razgovor ostane “of rekord”, rekao kako je Subotić “naš čovek” koji je pomogao srpsku opoziciju pod Miloševićem, da u to vreme nije mogao da dolazi u Srbiju zbog pretnji hapšenjem, te da ne vidi ništa loše što je država faktički uštedela ovom “donacijom”, jer Cane nije tražio nikakvu protivuslugu.

Subotić je posle postao čest lik na stranicama aferaških medija u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde su ga optuživali za šverc, ubistva i sve i svašta, ali su sve te priče “pravosnažno” pale u vodu pre neki dan kada je konačno postao “slobodan čovek”.

Optužnica ga je teretila da je bio na čelu grupe koja je švercovala cigarete tokom 1995. i 1996. godine i koja je na ovaj način oštetila budžet za 28 miliona nemačkih maraka i šest miliona američkih dolara, ali Subotićevu krivicu sud nije uspeo da dokaže.

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno ga je, posle osam godina suđenja, oslobodio odgovornosti za sva dela: ona iz 1995. su apsolutno zastarela, dok za dela iz 1996. godine nije bilo dokaza.

'Bliskost vlastima'

Veliki deo srpske javnosti oslobađanje Subotića tumači kao činjenicu bliskosti sa aktuelnim vlastima u Srbiji. Za takve špekulacije nema dokaza dalje od nivoa “rekla-kazala”, mada je nekako postalo pravilo da svuda gde ima dima, ima i vatre, a ima i Caneta .

Osim u slučaju masovnog šverca cigareta devedesetih, gde je sud zaključio da ima dima, ali nema Caneta .

Recimo, u vreme kada su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić napustili Šešeljeve radikale 2008. godine, generalna sekretarka Srpske radikalne stranke Elena Božić - Talijan tvrdila je da SRS raspolaže informacijama o sastanku Vučića i Subotića u Moskvi gde je od njega, navodno, dobio novčanu donaciju za novu partiju, danas vladajuću Srpsku naprednu stranku.

Mediji su pisali takođe kako su se u hotelu “Ric” u Parizu 2007. Nikolić i Vučić sastali sa Subotićem i Milom Đukanovićem.

Tomislav Nikolić je rekao da Vučić i on jesu bili tada nekim poslom u Parizu u hotelu „Ric”, ali da su slučajno sreli Đukanovića.

Dodao je da je u hotelu „u čijem foajeu i restoranima stalno ima bar hiljadu ljudi”, dok su prolazili pored jednog stola, ustao Đukanović i da su se „pozdravili i popričali minut ili dva”.

"Za njegovim stolom sedelo je više ljudi i nisam ih gledao", dodao je Nikolić. Ispostavilo se da ni Vučić nije gledao ko sedi za Đukanovićem stolom.

Opet, Vučić je bio jedan od ljudi koji je Subotića početkom dvehiljaditih javno optuživao za ubistvo policijskog funkcionera Radovana Stojičića Badže, a bio je i recenzent knjige Vojislava Šešelja “Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije”.

Cane je, zbog bliskosti sa Đinđićem, bio idealna meta postpetooktobarske opozicije u Srbiji, jer su preko njega želeli da dokažu veze ubijenog premijera sa ljudima iz "sive zone" i na neki način opravdaju atentat.

Vučićev arhineprijatelj samo u opoziciji

Vremenom, međutim, Vučićeva ostrašćenost u pogledu Caneta nekako je splasla i nije ga više pominjao.

Cane je bio Vučićev arhineprijatelj samo u vreme dok je bio opozicija, a od dolaska na vlast to je postao jedan drugi biznismen, Miroslav Mišković.

Čak, pre neki dan, Vučić nije želeo da komentariše ni Subotićevu oslobađajuću presudu, tobože jer se ne meša u rad pravosuđa, mada srpski premijer kad god mu se ukaže prilika komentariše razna suđenja i hapšenja. Recimo, Miroslavu Miškoviću, ali tada se, valjda, ne meša u rad pravosuđa.

Kada je Šešelj prošle godine izašao iz Sheveningena, objasnio je iz svoje perspektive taj Vučićev nagli zaokret.

"Milo Đukanović je finansirao dolazak na vlast Srpske napredne stranke, a ranije je davao velike novčane podstreke Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću da se otcepe i da pokušaju puč. Stanko Subotić je, naravno, tu takođe igrao ključnu ulogu. Sada se, kao, vodi borba protiv kriminala u Srbiji, na čijem su udaru određeni ljudi. Neki su zaštićeni, a među privilegovanima je najistaknutiji Stanko Subotić", kazao je Šešelj podgoričkom Danu.

Subotić je poslednjih godina za svoj progon, opet, optuživao prethodne vlasti, posebno onu Borisa Tadića, i nigde nijednom rečju nije pomenuo Vučića i Nikolića, koji su ga kao radikali medijski linčovali daleko žešće od svih ostalih političara.

Njihovo interesovanje za Caneta nestalo je upravo sa osnivanjem SNS-a, stranke čiji će tokovi finansiranja postati transparentni možda tek ukoliko ikada odu sa vlasti. Tek tada će se pokazati - da li je Subotić stvarna žrtva političkih reketaša ili samo lukavi biznismen koji svoje novce ume pravilno da usmeri tamo gde treba.

(Al Jazeera)

( Dragoljub Petrović )