Vlada osporava arbitražu Meduse
U Vladi smatraju da su zahtjevi britanske kompanije, koja je pokrenula arbitražu zbog istraživanja nafte i gasa, neosnovani
Kompanija Medusa iz Velike Britanije, koja je 7. avgusta ove godine pokrenula arbitražni postupak protiv Crne Gore, još nije definisala vrijednost odštetnog zahtjeva, saopšteno je “Vijestima” iz Ministarstva ekonomije.
Britanska kompanija pokrenula je arbitražu zbog navodne povrede prava na istraživanje nafte i gasa u dijelu podmorja (bivši blokovi 1 i 2). Pravo na istraživanje imala je na osnovu ugovora sa tada državnim Jugopetrolom iz februara 2000. godine.
“Kada je u pitanju istraživanje nafte i gasa na nekadašnjim blokovima 1 i 2 (tzv. blok Prevlaka), Vlada je u svemu poštovala odredbe zakona Crne Gore i odgovarajućeg ugovora o koncesiji. Vlada u svemu osporava navode Meduse i smatra da su njeni zahtjevi u potpunosti neosnovani”, kazali su iz resora kojim rukovodi ministar Vladimir Kavarić.
Iz Ministarstva navode da se arbitražni postupak vodi pred ad hoc arbitražom u skladu sa pravilima arbitraže Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL).
“Arbitražu administrativno vodi Stalni arbitražni sud u Hagu. Zastupnici države u tom sporu su advokatDavid Pawlak iz SAD-a zajedno sa advokatskom kompanijom 'Schönherr Rechtsanwälte GmbH' Austrija”, naveli su iz Ministarstva.
U Predlogu zakona o budžetu za narednu godinu, u okviru budžetske jedinice Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte, obrazloženo je da je na rashodnoj strani planirano 1,36 miliona eura za advokatske, notarske i pravne usluge za četiri arbitražna postupka koja se vode protiv države među kojima je i postupak koji je pokrenula Medusa.
Ugovor o zajedničkom istraživanju i proizvodnji nafte i gasa za istražni blok 1 i 2, od Svetog Stefana do Prevlake, tada državni Jugopetrol zaključio je sa britanskom naftnom kompanijom Star petroleum.
Star petroleum je 2004. godine prodao svoj udio od 51 odsto u tom poslu preduzeću Medusa, koje je filijala kompanije Remko enerdži i grčkom Helenik petroleumu.
Godinu kasnije Remko je svoje udjele prepustio Grcima uz pravo da se pridruži poslu nakon izvođenja istražnih bušotina.
Tako je na blokovima 1 i 2 Helenik imao 51 odsto udjela, a Jugopetrol 49 odsto. Kompanije su izgubile taj posao 2007, a predstavnici Vlade su raskid ugovora, čiji su rokovi produžavani dva puta, objasnili time da Jugopetrol i Helenik nijesu poštovali rokove za izvođenje istražne bušotine. U Jugopetrolu su kašnjenje obrazlagali činjenicom da su ih crnogorski propisi onemogućavali da isplativo izvedu posao.
( Marija Mirjačić )