Zastava 101

Postavljanje zastave je glupost. Paljenje zastave je takođe glupost. Glupost nema predznak, isto kao što ni nacionalizam nema predznak, svaki je isti. Neko ne može biti malo glup, već je glup i to je konstanta.

Samo se u Crnoj Gori glupost isplati. Mnogi su je danas dobro unovčili. Kad je postavljena zastava, ekipa koja ju je kasnije zapalila bila je presrećna. Bila im je to savršena prilika da se pokažu. Kad je zapaljena zastava, ekipa koja je postavila zastavu, bila je presrećna. Iz ova dva primjera vidi se da jedni drugima odgovaraju u potpunosti. Baš kao i što je NATO kampanja bila budalasta, zasnovana na ogromnim ulaganjima u reklame koje ne samo što nemaju svrhu, nego čak izazivaju kontra-efekat, isto tako NATO nije mogao nikad računati da će njegovi najbolji agitatori stići iz redova onih koji se „bore“ protiv NATO pakta. Tolike su to budale da svojim argumentima daju na značaju NATO paktu, jednostavno, zato što su beskrajno nekompretentni da čuvaju dvije nacrtane ovce, a ne da organizuju borbu protiv vojnog saveza, makar to bila i facebook borba.

I dok se na Cetinju vode borbe oko toga ko je postavio zastavu, ko je kasnije zapalio, ko je lansirao beskrajno glupe fotomontaže čija pojava zaslužuje isključivo ignorisanje, narod se pretvara da ne umire od gladi. Sramota je biti gladan, a biti ostrašćen i glup nije sramota.

Cetinju nisu potrebne zastave, već radna mjesta i plate. Poštenje ne može da se nareže i postavi djeci za večeru, ne može ni nacionalni ponos, pa ni zastava. Ono što je potrebno Cetinju je fabrika u kojoj bi radili građani, iako su do sad dobili samo šarenu lažu, ili obećanu „kupiće ti tata čokoladu“ fabriku.

Potrebna im je fabrika, pa makar proizvodili i Zastave 101 ili Zastave 128. To je već nešto konkretno, i bio bi to makar nekakav pomak ili start. Ostalo su gluposti koje služe da se skrene pažnja sa praznog frižidera, ili sa onog Obod frižidera, fabrike koju je bivši ministar kulture poklonio svjetskoj umjetnici koja im se od tad ne javlja na telefon. Jednostavno.

Takođe, valja se prisjetiti onih momaka kojima ne treba pominjati imena jer bi se u poređenju sa današnjim akterima bespotrebno uprljala. Ti momci su krajem prošlog milenijuma u Podgorici skinuli sa jarbola trobojku koja je predstavljala saveznu državu i postavili su zastavu Crne Gore. Tretirani su kao kriminalci, i to od strane onih koji danas u svojim kabinetima imaju po deset crnogorskih zastava težeći da se dokažu kao Crnogorci. Kad čujem riječ tvrdokoran dođe mi da povratim, ali po odijelu poslanika, onom čija se cijena izražava četvorocifrenim brojem. Možda treba sprovesti anketu međ DPS vlastelom, pa da vidimo koliko zaista ta ekipa zna o Krstaš barjaku, onom što su ga prvo postavili, a zatim olako zamijenili NATO zastavom. Sve u svemu, veliko zastiđe.

( Đuro Radosavović )