Čega se psi plaše i možemo li im pomoći?

Danas se pouzdano zna da psi s ljudima dijele sve osnovne emocije. Njihov emotivni život nije podjednako kompleksan kao naš, ali jedno od osjećanja koja itekako posjeduju je - strah.

Strah, ma koliko se radilo o neprijatnom stanju, u svojoj suštini sadrži veoma važnu i korisnu komponentu - pomaže nam na neki način da preživimo.

Sasvim je prirodno plašiti se nekih stvari, ali problem je kad se pojavi strah koji nam otežava funkcionisanje. Psima se to često događa, a naročito u gradskom okruženju. Ništa čudno - urbane sredine pune su doživljaja i pojava koje, iz pseće perspektive, mogu da izgledaju zastrašujuće. Tu su glasni zvukovi, ogromna stvorenja koja i jesu i nisu živa, mnoštvo raznih ljudi svih uzrasta i izgleda, zagušljivi enterijeri i mnoge druge stvari.

Zato je važno postepeno navikavati psa na sve što može da doživi u gradu. Kako s drugim psima, tako i s ljudima, ali i raznim pojavama. Taj proces zove se socijalizacija i njegov ključni dio odigrava se u prvim mjesecima njegovog života.

Kaže se da ono što pas ne iskusi u tom periodu za njega kasnije može da predstavlja problem cio život. Načelno jeste tako, ali psi se mogu navikavati na nove pojave i kasnije. Ipak, to ide nešto teže.

Psi zaista nemaju tako širok raspon osjećanja i stanja kao ljudi, ali njihove emocije njima upravljaju više nego nama. Svaki vlasnik psa koji se ikad nečega svojski prepao to dobro zna. Ako je strah neznatan, naš prijatelj možda će samo ubrzanije disati i dahtati ili podviti rep, ali ako je on jak, pas se može sasvim izbezumiti, panično bježati i tada nam ne preostaje drugo nego što prije ga udaljiti od izvora straha.

Pritom je važno ne pokušavati da ga utješite ni riječima ni dodirom jer ovakvo ponašanje kod pasa ne djeluje na isti način kao kod nas, i na duge staze može i da pogorša stvari. Pohvalite ga i pomazite čim se barem malo primiri.

Bliže se praznici, za vrijeme kojih se veselimo i darujemo jedni druge, ali za mnoge pse taj period predstavlja najgori dio godine. Niko ne razmišlja o komadiću piletine ili nekoj zanimljivoj igrački kad danima puca i trešti, a ne zna se otkud ni kako.

Mnogi psi se plaše petardi i vatrometa, ali ne svi. Genetska predispozicija nije tu zanemarljiv faktor, a moguće da korijen te vrste straha leži u strahu od groma, od kojeg u prirodi zaista može da se nastrada.

Radni, lovački i službeni psi ne bi trebalo da se plaše glasnih zvukova, to im je u 'opisu radnog mjesta'. Bilo kako bilo, s prazničnom pucnjavom ima više problema.

Ima lovačkih pasa, na primjer, koji se ne plaše pucnja puške, ali u novogodišnjoj noći gube razum od straha. Čini se da zvuk petardi ima više elemenata koji ih plaše. Glasan je, praskav, nije moguće jasno odrediti odakle dolazi, a neki tvrde da su psi dovoljno senzibilni da osjete čak i njegov odjek na asfaltu.

Pravo je pitanje: 'Šta učiniti?' Mnogi vlasnici pasa ne slave Novu godinu na raznim zabavama, već je provode u kupatilima i predsobljima svojih stanova sa svojim ljubimcima.

Strah od petardi može se riješiti ili barem ublažiti postepenim navikavanjem, ali kad stigne decembar, za to je kasno. Srećom, postoje razna sredstva za smirenje kojima možemo da pomognemo našim psima.

Uprkos savjetima nekih veterinara, bolje je kloniti se anksiolitika za ljude (oksazepama i dijazepama). Bolje je, barem u vrijeme najbučnijih dana, psu davati sirupe ili tablete na biljnoj bazi (valerijana, gospina trava) koji ga smiruju, ali ne i umrtvljuju. Takođe, ako se vaš pas osjeća sigurnije kod kuće, neka više boravi u njoj i manje ga izlažite neprijatnim iskustvima.

Kad praznici prođu i prašina se slegne, možete da počnete da radite na odvikavanju od straha. Strah, ma koliko se radilo o neprijatnom stanju, u svojoj suštini sadrži veoma važnu i korisnu komponentu - pomaže nam na neki način da preživimo.

Tportal.hr

( Karlo Nikolić )