Najveći budžet za 2016. ima EKIP
Prihodi agencija za elektronske komunikacije, osiguranje, ljekove, medije, energetiku i KHOV projektovani su na 9,69 miliona eura
Ukupni prihodi šest regulatora ( agencija za elektronske komunikacije, osiguranje, ljekove, medije, energetiku i Komisija za hartije od vrijednosti) projektovani su u narednoj godini na 9,69 miliona eura, pokazali su njihovi finansijski izvještaji.
Najveći budžet ima Agencija za elektronske komunikacije i poštansku djelatnost (EKIP) od 4,48 miliona što je na ovogodišnjem nivou. Taj regulator je planirao 270 hiljada viška prihoda nad rashodima koje će, shodno zakonu, platiti u državni budžet. U prihodima najveću stavku imaju naknade za vršenje poslova regulacije i nadzora tržišta 2,48 miliona. U strukturi rashoda najveće učešće imaju rashodi za bruto zarade zaposlenih 41,45 odsto planiranih rashoda i na nivou su ovogodišnjih.
Vlada je u mišljenju na finansijsko poslovanje EKIP - a navela da treba da planiraju veći iznos novca za pokriće troškova univerzalnog servisa.
„Troškovi po osnovu univerzalne poštane usluge planirani su u iznosu od 39 hiljada. Zakona o poštanskim uslugama predviđeno je da se gubici u obavljanju univerzalne poštanske usluge obezbjeđuju iz kompenzacionog fonda EKIP-a i iz njenih sredstava. Imajući u vidu to i činjenicu da je Pošta Crne Gore pokrenula sporove za naplatu deficita univerzalnog servisa Vlada je mišljenja da je neophodno planirati novac za pokriće univerzalnog poštanskog servisa. Prema podacima Pošte tajiznos ne može biti manji od milion na godišnjem nivou“ navodi se u mišljenju Vlade.
Izvršna vlast je konstatovala da EKIP na rashodnoj strani nije objasnio razloge za investicije nabavka real time analizatora spektra (110 hiljada) i nabavku prenosnog prijemnika (15 hiljada).
Regulatorna agencija za energetiku (RAE) planirala je prihode i rashode u nivou od 1,44 miliona eura. RAE je objasnila da je prilikom projektovanja rashodne strane uzela u obzir povećanje poslova zbog stupanja na snagu novog zakona o energetici i obaveze na izradi zakonske podregulative za gas koju je zahtijevao Sekretarijat energetske zajednice. U projektovanju rashoda u obzir se uzelo i povećanje broja zaposlenih, dalja edukacija i potreba za obezbjeđivanjem nedostajućeg prostora.
„Procijenjeno je da će broj zaposlenih biti povećan na 35 što je 12,9 odsto više u odnosu na trenutni broj. Predlogom novog zakona o energetici agencija dobija veće obaveze i zaduženja što dovodi do promjena u organizacionoj strukturi i povećanja broja zaposlenih“objašnjeno je u izvještaju.
Od poslova nadzora osiguranja dobiće 761,24 hiljade eura
Agencija za nadzor tržišta osiguranja (ANO) očekuje prihode od 828,47 hiljada, a najveće učešće u njima imaju naknade za obavljanje nadzora osiguranja od 761,24 hiljada.
U procjeni prihoda ANO je, između ostalog, uzela u obzir prošlogodišnju bruto-faktirisanu premiju na tržištu osiguranja od 72,41 milion (naknada za nadzor je 0,99 odsto te premije). Rashodi su planirani na 825,7 hiljada.
Agencija za elektronske medije (AEM) projektovala je prihode na 900,96 hiljada,a rashode na 863,7 hiljada. Najveći prihod očekuje od naknade za pružanje AVM usluga na zahtjev i to 568,06 hiljada. Prihodi Komisije za hartije od vrijednosti (KHOV) su 849,2 hiljade, a rashodi 843,94 hiljade.
Iz KHOV navode da će višak od 5,2 hiljade uplatiti u budžet. Najveći prihod očekuju od naknada koje plaćaju emitenti prilikom podnošenja zahtjeva za simultano osnivanje (320 hiljada), a najmanji od berzanskog poslovanja (sedam hiljada).
Od izdavanja dozvola za lijek 600 hiljada eura
Agencija za ljekove (KALIMS) procijenila je prihode na 1,2 miliona eura u kojima najveće učešće imaju naknade za izdavanje dozvola za lijek od 600 hiljada.
„Prilikom utvrđivanja visine naknada vodilo se računa o stvarnim troškovima koji nastaju prilikom procjene dokumentacije. Uzeta je u obzir činjenica da je crnogorsko tržište zbog veličine nedovoljno aktivno, posebno za velike inovativne farmaceutse kuće”, objašnjeno je u planu KALIMS-a.
Kako se dodaje, cijene naknada su jedne od najnižih u odnosu na zemlje iz okruženja, čija su iskustva korišćena.
Rashodi su im na nivou prihoda.
( Marija Mirjačić )