Pavličić: Pritisci ne prolaze, moć sam podredila pravdi

Doskorašnja sutkinja podgoričkog Višeg suda Valentina Pavličić, nije htjela direktno da odgovori na pitanje da li je bilo pritisaka da donose drugačije prvostepene presude u predmetima “Zavala” i “Košljun”.

Ipak, novoizabrana zastupnica Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, kazala je novinaru “Vijesti” da ona nije neko ko je podložan pritiscima, bez obzira kakvi bili i od koga dolazili.

“Željela bih reći da se radi o postupcima na koje crnogorsko pravosuđe još nije stavilo pečat pravosnažnosti, tako da bi bilo neodgovorno bilo kakvo komentarisanje u vezi sa tim dok je postupak u toku. Zato ću se uzdržati od odgovora na vaše pitanje”.

Kako ste se odlučili da sudijsku togu zamijenite građanskim evropskim imidžom i napustite sudijsku funkciju?

Pa mogu reći da postoje dva razloga. Prvo, izazov novog profesionalnog poziva i komunikacija sa najprestižnijim evropskim sudskim institucijama stvorile su želju kod mene da se oprobam u drugom ambijentu, drugoj i drugačijoj ulozi i na taj način učinim razvoj moje profesionalne karijere uspješnijim. A sa druge strane, kao neko ko je proveo 10 godina kao sudija prvog stepena u krivičnoj oblasti - u nadležnosti koja obuhvata rješavanje najtežih i najsloženijih predmeta u svakom smislu, i to u jednom prilično složenom i vremensko i organizacionom kontekstu, osjetila sam blagi zamor, tako da je sve to zajedno doprinijelo da donesem odluku i prihvatim ponuđenu funkciju od strane ministra pravde Crne Gore.

Da li je neko na Vas vršio pritisak ili Vam možda prijateljski savjetovao da je vrijeme da odete iz pravosuđa?

Na mene niko nije vršio pritisak i karakter moje ličnosti ne odaje me kao nekog ko je podložan bilo kakvim pritiscima, bez obzira kakvi oni bili i od koga dolazili. A što se tiče savjeta, kao što vam je poznato, u Crnoj Gori teško je izbjeći kategoriju “savjetnika”... Samo treba razlučiti koji su oni koji dobronamjerno savjetuju, a ko oni koji vas smisleno savjetuju i od toga očekuju poene za sebe.

Kažete da ste osjetili blagi umor, šta Vas je konkretno najviše umorilo?

Sudski poziv sam po sebi veoma je težak. Obavljanje tog posla na način kako nalaže Ustav i zakon, dovodi nosioce sudijske funkcije u situaciju da moraju biti spremni da nose veliko breme profesionalnog poziva i u svemu tome sebe ne vidim kao izuzetak. Kamen- temeljac svake ustavotvorne demokratije jeste vladavina prava, a ključna osoba te vladavine jeste nezavisni sudija. Sudije treba da budu obučene, nezavisne, principijelne, nepristrasne, fer, dobro obrazovane, da imaju i lični autoritet i da razumiju ulogu sudstva. Radeći posao sudije uvijek sam se nosila idejom da sudska presuda mora biti zakonita, činjenično zasnovana na dokazima i pravična. Po strani sam ostavljala sve ostale stvari koje se tiču bilo medijski popraćenih predmeta, aktere tih predmeta i ostalo.

A presuđivanje, donošenje odluka?

Presudama nikada nisam imala ambiciju da zadovoljim bilo koga - osim pravdu. U svakom času bila sam svjesna velike moći koju je Ustav i zakon stavio u ruke sudiji, time što mu je dao mogućnost da nekog oslobodi, a nekog osudi. Svjesna toga, moje odluke su bile na fonu toga da se zadovolji samo i isključivo pravda. Sve odluke koje sam u svojoj dosadašnjoj sudijskoj karijeri donosila podložne su sudu vremena i profesionalne javnosti. To je nešto što mi kao sudije ostavljamo iza sebe kao neuništiv trag naših sudskih ali i ljudskih djela. Kao što se civilizacije prepoznaju po arhitektonskim dostignućima, društva se prepoznaju po civilizacijskim dostignućima a jedan od najvažnijih kamena-temeljaca jeste vladavina prava koja se bazira na pravičnim i održivim presudama koje donose nezavisne i nepristrasne sudije. Smatram da je ljudska potreba za pravdom jednako bazična kao potreba za kvalitetnim životom, jer to je potreba na kojoj se bazira smisao ljudskog postojanja.

Odlukom Vlade na sjednici u septembru 2015. godine imenovani ste za zastupnika Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Značaj Evropskog suda i koliko je bitan za državu Crnu Goru?

Evropski sud za ljudska prava je sudska institucija Savjeta Evrope za zaštitu prava i sloboda garantovanih Evropskom konvencijom. Postupak pred Sudom mogu pokrenuti pojedinci, nevladine organizacije ili grupe pojedinaca koji tvrde da su žrtve povreda prava iz Konvencije ili njenih protokola, koje je počinila neka od država ugovornica, kao i države ugovornice povodom navodne povrede neke odredbe Konvencije ili njenih protokola, koju je počinila neka druga država.

Sistem zaštite osnovnih prava i sloboda ustanovljen je Evropskom konvencijom i on se zasniva na načelu supsidijarnosti, dok je zadatak staranja o primjeni konvencije prevashodno povjeren Visokim stranama ugovornicama Konvencije među kojima se i Crna Gora nalazi. Evropski sud za ljudska prava ustanovljen je da bi intervenisao kada države ne izvršavaju svoje obaveze, tako da zaključak koji se može izvesti jeste da

Evropski sud za ljudska prava ima veliki značaj kako za države članice Savjeta Evrope tako i za pojedince.

Da li su presude obavezujuće na našu državu?

Evropski sud za ljudska prava ima veliki značaj za građane Crne Gore, jer Crna Gora kao članica SE i potpisnica Konvencije mora da poštuje prava i slobode njom zagarantovane i da se povinuje odlukama Suda. Ukoliko građanin pred nacionalnim sudovima smatra da mu je povrijeđeno neko pravo iz Konvencije, može se obratiti Sudu u Strazburu.

Da li su presude obavezujuće na našu državu?

Naravno. Presude ESLJP u kojima je utvrđeno da je došlo do povrede Konvencije, obavezujuće su za države na koje se odnose i one imaju obavezu da ih izvrše, a koliko je to značajno najbolje govori podatak da Komitet ministara Savjeta Evrope prati izvršenje presuda.

Najviše tužbi protiv Crne Gore zbog prava na pravično suđenje

Koliko ima tužbi protiv Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu?

Do kraja 2014. godine, Sud je u radu imao 499 predstavki (aplikacija) podnešenih protiv Crne Gore od strane fizičkih i pravnih lica i nevladinih organizacija... Podatak za 2015. godinu još nije dostupan, već će biti u godišnjem izvještaju Suda. U odnosu na Crnu Goru, ESLJP do danas je donio 20 presuda. Predstavke činjenično ne mogu komentarisati, ali mogu reći da se najveći broj odnosi na povrede člana 6 Konvencije i čl. 1 Protokola 1 uz Konvenciju.

Nakon što Sud ispita da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti, predstavka se dostavlja Kancelariji na izjašnjenje. Tada počinje pismena faza postupka u kojoj se predstavka isputuje u meritumu i razmatra zahtjev za pravičnom naknadom. Ta faza se odvija na relaciji Kancelarija - Sud - stranka. Nakon toga Sud donosi odluku.

Šta sve treba da bude ispunjeno da bi se stakao uslov da se podnese tužba?

U skladu sa članom 35 Konvencije, da bi se podnijela predstavka Evropskom sudu moraju da budu iscrpljena sva pravna sredstva pred nacionalnim sudovima i da se predstavka podnese u roku od šest mjeseci od dana kada je povodom konkretnog predmeta donijeta pravosnažna odluka.

Možda se i vrati u Sud...

Da li ćete se nakon isteka mandata od četiri godine, vratiti u crnogorsko pravosuđe?

Mislim da je sada najvažnije da svoja razmišljanja usredsredim na posao za koji sam izabrana, a da sve drugo treba ostaviti po strani.

( Komen Radević )