Ih, kakav nam je pendrek, devet jezika zbori!
Mile, Mile, padežu moj potrefljeni! Viđi nam ćeleskopa! Viđi nam pendreka!
Kroz dvoglede Mile gleda Gde su marva gde goveda Ooooooooooj! (Pesmica Radovana III o Miletu I)
Vreme i mesto, iliti hronotop: slobodno jutro ponad slobodne Domovine
Lica: Migovan III, rođak Radovana III iz crnogorskog Zavičaja, domoljub sa dna kace, apsolutni kandidat pokradenih izbora, sazrijevao pod pritiskom različitih funkcija dok nije proključala sva sinergija njegovih potencijala. Veoma malo radio, ali izuzetno mnogo upropastio. Bistrooko biće munjevite misli, čisti dokaz čovekove veze s Bogom. Mile, ikona na zidu, zakon, alfa i omega domovinskog univerzuma, sui partitis... (dalja karakterizacija nije prošla pendrek cenzure)
(U posmatračkom zanosu, Migovan III furizono spršti muvu koja mu se spustila na onisko čelo. Vidno zabrinut, nastavi da duma o sudbine ljubljene mu Domovine): Pi, vala mi je i ovaj ćeleskop nikakav, zakaže kad je najzanimljivije! Mora da nam je od Rusa osta... Dome, kako ćemo sad kupovat srpske glasove!? A znam, reći ćemo da ih je koalicioni partner mlatio, pa naravno, i ministar je njegov, nije naš. Mudar je moj Mile, neće se taj zanijeti emocijom prema narodu svome ili svojijem saradnicima. Samo da mi on ostane na vlast, pa ću sve drugo lako. Sve durbine u Domovinu stavili smo u našu osmatračku službu! (pevuši): Kroz dvoglede Mile gleda....!, jooooj! Ovo će nam bit partijska himna, ako smo išta doveli do savršenstva, onda je to osmatranje. Ih, kakav nam je pendrek, devet jezika zbori. A jotuje, milina jedna, volim ga ušima. Viđi ovoga nasilja četnika nad policijom! (Ja i Mile smo se već dogovorili čije je ovo nasilje). Oni misle ovo im je Kosovo, nije, dome, nije. Ovo je moj grad, moja država! Viđi onoga kako se oplavio sam samcit, jurišajući glavom na pendrek fine i mirne policije koja je iz devet zora, pod punom ratnom opremom, izašla u šetnju, da je niko ne vidi đe šeta, nije primjereno. Udri na te bre, bre, more, more, nijesu naši! Uuu, viđi mi brata od strica! Okle ti, mrčo! A lijepo sam ti reka da se učlaniš u Crnogorce! Kako li će sve ovo moj mudri Mile uskladit do narednih izbora, da mi je znat, ali um je samo jedan bez granice, svi su drugi kratkovidni umi. Moj posebno, nikad se nijasam pravio pametan, pa neću ni sad. Ma će mu zatrebat bar kilo Srba da dobije predstojeće izbore, kako će ih namać, živo me zanima! Da se identitetski ne smijemo pobrkavat, to je jasno i nama i njima! Tone Crnogoraca već je izgubio! Ostade nam samo ona oka Bošnjaka, ne valja, dome, ne valja! (Zabrinu ga jedan poklič bola): Nemoj, Hiki, matere ti! (Migovan se u čudu krsti, i to vjerovali ili ne, sa sva tri prsta!) Viđi Muja, okle Mujo, nijesmo se tako dogovorili! Bježi, crni Mujo, juče su krme pekli, zar ne osjśećaš. Rebra će ti slomit što četnici što policija, nesrećo Muhamedova!.. (Nastaviše da ga more teške misli): Dako namaknemo toga glasačkoga tijela 300 tona žive vage, no će to bez Rusa biti teško. A tu su i postizborne kupoprodaje! Ne bih ja da’ dva grama Crnogoraca za tonu Srba, no Mile me ne sluša. On veli da su to sve iste bitange, ne treba nam ni njihovo srpstvo ni crnogorstvo, samo glasovi. Ne zna Mile ko je kakve vjere, stotinu će promijet vjerah, da učini što mu srce žudi! Megapolisu moj, neka su ti rebra prebrojali, bolje ćeš nas glasat śsjutra, dome!
U luksuznoj kancelariji, opremljenoj po svim estetskim propisima neoliberalnog kiča, telefonska sprava zvrči. Čim primače slušalicu ogromnom uvetu, prenemognu se Migovan III i trupačke sjede u moćnu fotelju koja proguta njegove skromne ćelesne potencijale. Poče da prede: Ah, Sunce me ogrija u ovo kišno jutro! Reci, faktoru stabilnosti naše, što ovaj mrčo može za tebe učinjet? Jesu, kako nijesu, amblendovali su im policajci, sve po propisima, ali zaludu! To je marva! Ne šćedoše se pomać, zakrčili mi saobraćaj, a fino smo im rekli: vucite se doma i puštite da na groblju iznikne cvijeće za daleko neko pokoljenje! Šta veliš, malo je!? Ali ubismo Boga u njima. Da pojačam?! Kako ti kažeš. I to ti je tačno, ne traže moju ostavku no tvoju, ti odlučuješ koliko ćemo ih mlatit. Ljubim ruke, sluga sam ponizan, treba li još što, Radosti moja?
Napojen sinergijom liderskih potencijala, bači se na izdavanje novih naređenja: Udri, policijo, oni se pojačavaju! Neuništivi su! Oni se dijele i razmnožavaju, antidržavni elementi i neprijatelji naše ljepe Domovine! Udri govedo opoziciono! To da mi traži ostavku Miletovu! Ali nećemo im dozvoliti da nas pobijede, zato što mi imamo ośećaj, da smo samo mi oko nas.
Tik ispod zastave, Migovan III pade u maštanje, a misao mu uteče u budućnost. Već vidi sebe ordenjem ukrašenog, jedan za hrabrost, drugi za čast, treći za obraz, četvrti za padeže...uh, đe mi oni padoše na um. A jes, eno mlate onoga što me proziva da ih ne znam sva tri nabrojati. Ah, ako se sete, sete, viđećemo! Dok je otkrivao asocijativne veze u ne tako bogatoj moždanoj masi, stvarnost ga vrati na oko teleskopa. Nastavi da sluša muziku pendreka, jooooj! Viđi onoga, snima, a ko si ti da snimaš trening strogoće u Domovinu. Veli da je novinar, šefe. Ma udri ga, nesrećo, nijesam ti dao uniformu da mi paradiraš, ni penrek da ženi mlatiš tepih, no red da zavodiš. Toga mi brata od strica zaobiđi, njega će striko preslišat. Paprika je već zrela u Zavičaju, udrite poslanike, majku im parlamentarnu, moram otić to da berem. (Zadovoljno trlja dlanove): Mile, Mile, padežu moj potrefljeni! Sve nadgledamo, marvo! Viđi nam ćeleskopa! Viđi nam pendreka! Stavi prst u uvo i zapjeva Odu radosti, jotovanu, naravno:
Oj, Đetiću polja nebeskijeh, opojna ti moć krasote, uzvišena misija! Domovina vri u radosti, tvojom rukom stvorenoj, ne naudi mladosti u slobodi izborenoj, joooooj! Tvoje sluge vežu niti što sastavi moda zla Svi će ljudi braća biti, policija tvoja spajat zna! Radost pokra sve ljepote Šćeri iz Elizija, aj, aj, aj! Svako ko za mržnju zna, nek nam glas svoj da.
Momci u narandžastom (ne, čoče, nijesu sa UDG) uklanjaju tragove nasilja, dok slobodni mediji izveštavaju o slobodi: Jutros, iz devet zora, u prijestonici naše Partije, učinjen je veliki napredak Domovine na njenom evropskom putu. U Glasu Čepuraka čitajte sve o kukavičkom udaru četnika na junačku policiju!
P. S. Crni Mile, dok dvor pleše i ti glediš kroz dvoglede, muve će ti iźesti grožđe, koje si tako dugo i strpljivo brao, iz berbu u berbu...
( Tatjana Đurišić Bečanović )