Građevinski sektor potencijal zemalja zapadnog Balkana
„Posebno bi obrazovne ustanove na zapadnom Balkanu već trebalo da se usredsrijede na nadolazeće potrebe da se podignu nove generacije inženjera, planera, zanatlija, bankara. U idealnom slučaju tu bi bile uključene profesionalne vještine za saradnju na multidisciplinaran način“, zaključio je Elle
Građevinski sector predstavlja jedan od najvećih potencijala zemalja zapadnog Balkana, saopštio je odlazeći menadžer Otvorenog regionalnog fonda za jugoistočnu Evropu za oblast energetske efikasnosti Organizacije za tehničku saradnju (GIZ), Johannes Elle.
On je u intervjuu biltenu Balkan Green Energy News (BGEN), koji pokriva oblast obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, rekao da građevinskim sektorom obično dominiraju domaće kompanije i zanatlije.
Elle smatra da nije dovoljno da se evropske smjernice samo kopiraju, jer one predstavljaju samo okvir za tumačenje i prilagođavanje za dobrobit pojedinačnih zemalja.
„Lično bih volio da vidim više sebične politike na polju energetske efikasnosti i održive energetike u ovim zemljama. Kada kažem sebične, mislim prilagođene slučaju, s raznim pozitivnim efektima po određenu zemlju“, rekao je Elle je vodio Otvoreni regionalni fond od 2009. godine.
Elle je saopštio da je mnogo uzbudljivih, uspješnih i isplativih projekata i da se u javnom sektoru svaki poduhvat privede kraju ukoliko se volja za to održi.
„Odmah se sjetim postrojenja za grijanje i proizvodnju struje u Kliničkom centru Srbije i sistema za daljinsko grijanje na biomasu u Livnu u Hercegovini, rekonstruisanih vrtića i javne rasvjete u mnogim opštinama“, kazao je Elle.
Ipak, skupe i ambiciozne projekte, prema njegovom mišljenju, najbolje je pokretati poslije iskustva s onima manjeg obima.
„Volio bih da bude više jeftinih kredita za energetsku efikasnost na nacionalnom nivou, za javne projekte ili omogućavanje kofinansiranja. Ovdje hrvatski Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost može biti izvor inspiracije“, poručio je Elle.
Komentarišući nivo profesionalnih vještina na tržištima u regionu, on je ocijenio da taj izazov još nije vidljiv.
„Posebno bi obrazovne ustanove na zapadnom Balkanu već trebalo da se usredsrijede na nadolazeće potrebe da se podignu nove generacije inženjera, planera, zanatlija, bankara. U idealnom slučaju tu bi bile uključene profesionalne vještine za saradnju na multidisciplinaran način“, zaključio je Elle.
( Mina Business )