Vlahović: Problemi jer vlade odlažu reforme

Sve vlade zemalja u regionu imaju problem strukturne neusklađenosti i neefikasnosti, odnosno konstantnog odlaganja strukturnih reformi i zbog toga imamo duple deficite i tekućeg plaćanja i državnih budžeta, kao i povećanja javnog i ukupnog spoljnog duga, kazao je predsjednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.

On je u intervjuu “Vijestima” rekao da je zbog toga potrebno hitno krenuti u reforme.

Savez ekonomista Srbije i Privredna komora Crne Gore bili su organizatori konferencije „Efikasnost pristupanja EU i unapređenje regionalne konkurentnosti“, koja je u četvrtak i petak održana u Budvi i čiji će zaključci biti poslati vladama Srbije i Crne Gore.

• Šta su to strukturne reforme koje bi vlade trebalo da urade da bi se smanjio uticaj krize, poboljšali uslovi za rast ekonomije i kvalitetniji život građana?

Sve vlade zemalja u regionu imaju problem strukturne neusklađenosti i neefikasnosti, odnosno konstantnog odlaganja strukturnih reformi i zbog toga imamo i deficite i to duple deficite i tekućeg plaćanja i državnih budžeta, kao i povećanja javnog i spoljnjeg duga. Takođe imamo problem sa niskom konkurentnošću nacionalnih ekonomija gdje je sektor razmjenjivih proizvoda i usluga na izuzetno niskom nivou kada je u pitanju doprinos kreiranju bruto domaćeg proizvoda. Da bi se sve to ispravilo, moramo imati makroekonomsku stabilnost a onda realizaciju strukturnih reformi. To su restrukturiranje javnih preduzeća i njihovo efikasnije poslovanje i na kraju krajeva njihova djelimična privatizacija.

Neke zemlje su tu otišle mnogo daleko, neke kasne u realizaciji takvih planova, poput Srbije. Zatim neophodno je izvršiti reformu državne uprave jer ona mora biti manja, efikasnija i stručnija. Potrebno je i završiti privatizaciju. I Srbija i Crna Gora i dalje imaju jedan broj loših preduzeća koja nisu privatizovana i finansiraju se iz državnih budžeta. Nije dovoljno efikasno stečajno zakonodavstvo, koje bi po logici stvari trebalo da bude to koje će omogućiti njihovu efikasnu privatizaciju. Neophodne su i reforme i u drugim oblastima - poput obrazovanja, penzijskog osiguranja, zdravstva... Sve to zajedno bi trebalo da doprinese da se elminišu te strukturne neefikasnosti i da bi se postigla dugoročna održiva fiskalna pozicija zemlje.

• Koliko bi sve te reforme mogle da traju i kada bi se vidjeli efekti?

To nisu poslovi koji se završavaju za godinu ili dvije. To su poslovi koji zahtijevaju kontinuiranu posvećenost vlada i to se ne može završiti u jednom izbornom ciklusu za četiri godine. Ideja jeste da se u ovom periodu pridruživanja EU i tokom pregovora o različitim poglavljima na tom planu ostvari značajan napredak.

• Šta je potrebno uraditi da bi se unaprijedile ekonomije zemalja Zapadnog Balkana i poboljšala saradnja između država?

Unapređenje regionalne saradnje i regionalne konkurentnosti jeste jedna od pretpostavki za ostvarenje bržeg puta ka EU od toga i polaze incijative EU, kao što su CEFTA i Berlinska inicijativa, čiji je cilj da ostvare čvršću saradnju između zemalja regiona Zapadnog Balkana. Moja poruka je da bi se regionalna saradnja i konkurentnost povećala, nije dovoljno da samo biznismeni i privrednici međusobno sarađuju već da se stvaraju institucionalni mehanizmi koji su podržani od strane vlada. Ne vidim da su vlade u ovom trenutku prepreka, ali isto tako ne vidim da su dovoljno ojačale da bi se regionalne veze i saradnja podstakle. Kada znamo da su prednosti naših ekonomija jako niske i da je jedina šansa za povećanjem nacionalnih ekonomija upravo povećanje regionalne saradnje, onda je očigledno da je povezivanje najvažnije pitanje na putu u EU. To važi i za Srbiju i za Crnu Goru i sve zemlje Zapadnog Balkana. Dobro je da se infrastruktura poboljšava, kada je u pitanju Srbija i Crna Gora, da se radi na izgradnji autoputa i željeznice Beograd - Bar.

• Koliko na ekonomske veze utiču politička situacija i izjave državnih funkcionera koje podgrijavaju nacionalne priče i svađe, kao što smo imali između Hrvatske i Srbije zbog zatvaranja granica usljed izbjegličke krize, ili između Srbije i Crne Gore zbog statusa Kosova?

Politika puno utiče na biznis. Čini mi se da se na ovim prostorima poslovni ljudi mnogo lakše sporazumijevaju od političara i upravo zbog toga govorim o tim potrebnim institucionalnim mehanizmima koji treba, ne samo da podrže sadašnju saradnju, nego i da unaprijede poslovnu saradnju između biznismena iz različitih zemalja našeg regiona.

• Da li to znači da političari treba da se manu nacionalističkih priča koje izazivaju tenzije?

Svakako da će političke razlike između pojedinih zemalja uvijek postojati, ali je jako bitno kontrolisati emocije s tim u vezi.

Politička zapošljavanja smetnja efikasnijoj administraciji

To je neophodno zbog toga što je efikasnija državna uprava pretpostavka, između ostalog, i za privlačenje stranih investicija.

Ako imate neefikasnu državnu upravu, a pri tome imate i korupciju na visokom nivou, onda teško možete očekivati da će se bilo koji respektabilni strani investitor opredijeliti da novac plasira baš u tu zemlju.

Cilj reforme javne administracije, kao što sam rekao, je da ona bude efikasnija, manja i stručnija i to je značajan dio agende strukturalnih reformi.

( Goran Kapor )