Pokret za neutralnost: Stoltenbergu, nijeste dobrodošli, Murino je naš Kunduz

"Da je Crna Gora na dan 3. oktobra bila članica NATO saveza, to bi značilo da građani Crne Gore finansiraju bombardovanje bolnice u Avganistanu i pokolj desetina civila", kazali su iz Pokreta za neutralnost

72 pregleda35 komentar(a)
Jens Stoltenberg, Foto: Savo Prelević
14.10.2015. 08:41h

Iako generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg, koji danas boravi u Crnoj Gori, želi da se, potpomognut masivnom propagandom, crnogorskoj i globalnoj javnosti predstavi kao lider demokratske alijanse, potpuno je suprotno: u goste nam dolazi prvi čovjek organizacije koja je prije samo 11 dana, u Kunduzu, Avganistanu, brutalno bombardovala bolnicu, prilikom čega je ubijeno 22 ljudi, civila, među kojima nekoliko žena i djece", saopšteno je iz Pokreta za neutralnost Crne Gore.

Generalni sekretar Jens Stoltenberg i ambasadori članica NATO-a, članovi Sjevernoatlanskog savjeta (NAC) boraviće danas i sjutra u Crnoj Gori u kontekstu odluke o pozivu. Oni će se sastati sa najvišim crnogorskim zvaničnicima i sa predstavnicima parlamentarnih partija.

"Ovdašnji mediji ne bilježe: Crna Gora je prva Stoltenbergova zvanična posjeta nekoj zemlji nakon pokolja u Kunduzu ne računajući odlazak u Norvešku, gdje je bio povodom zasijedanja Parlementarne skupštine NATO. Imajući i to u vidu, blago rečeno, licemjerno je da nam čovjek sa bremenom takve odgovornosti dolazi u goste i priča o demokratičnosti NATO saveza, demokratiji uopšte, vladavini prava, bezbjednosti", navodi se u saopštenju koje potpisuje Marko Milačić, izvršni direktor Pokreta za neutralnost.

Da je Crna Gora na dan 3. oktobra bila članica NATO saveza, dodaju iz Pokreta za neutralnost, to bi značilo da građani Crne Gore finansiraju bombardovanje bolnice u Avganistanu i pokolj desetina civila.

"Pokret za neutralnost odbacuje čak i pomisao na nešto slično, i poručuje današnjem gostu, Stoltenbergu nijeste dobrodošli. Da su savremeni međunarodni odnosi zaista zasnovani na Međunarodnom pravu, Stoltenberg ne bi danas boravio u Crnoj Gori, već bi se njime bavili sudovi specijalizovani za ratne zločine", rekli su iz Pokreta za neutralnost.

Iz ove NVO ističu da Kunduz koji se događa 15 godina nakon početka invazije na Avganistan nije izolovani slučaj.

"Ima nešto morbidno i u činjenici da Stoltenberg u Crnu Goru dolazi nedugo nakon zločina u pomenutoj avganistanskoj bolnici, jer i mi imamo naš Kunduz - Murino, koji NATO planeri takođe prodaju za "grešku". Koliko je NATO demokratičan najbolje govori i činjenica da za pobijene civile u Murinu niko iz NATO saveza nikada nije odgovarao. No, Kunduz i Murino su tek djelić ratnog mozaika, dio šire slike, pa je suvišno i nabrajati sve "kolateralne žrtve, kakve se mjere u stotinama hiljada, širom planete. Ipak, taj i takav Stoltenberg neće biti u bitno drugačijem društvu u našoj zemlji. Dočekuju ga crnogorski partneri, na čelu sa sedmostrukim premijerom Milom Đukanovićem, koji takođe iza sebe ima ratnu i ratnohuškačku prošlost. Riječ je, dakle, o istom fenomenu, na različitim nivoima: obojica - i Stoltenberg, i Đukanović - personifikuju organizacije koje se predstavljaju za demokratske, a u suštini su neprijatelji demokratije" objašnjavaju iz Pokreta za neutralnost.

Iz Pokreta za neutralnost su rekli i da obojica u biografijama imaju svoje ratove za mir, Đukanović - lokalni, Stoltenberg - globalni,

"Onda ne čudi što Stoltenbergu, očigledno, ne smeta kada Đukanović - kako je putem afere Depeša, crno na bijelo, otkrio Pokret za neutralnost – brutalno, čak i za 11 procenata, falsifikuje podatke o podršci javnog mnjenja; Stoltenbergu ne smeta ni to što je njegov partner, Đukanović, na vlasti duže od lidera Bjelorusije Aleksandra Lukašenka; prvom čovjeku NATO-a ne smeta ni afera Snimak; ni manipulativna kampanja Vlade za učlanjenje u NATO… Naprotiv: on nedavno kaže da je “Crna Gora zaista napredovala, kad je u pitanju vladavina prava", kazali su iz Pokreta za neutralnost.

Pokret za neutralnost Crne Gore poručuje generalnom sekretaru NATO saveza da, prema svim relevantnim podacima, naročito onim procurelim iz afere Depeša, većinska Crna Gora ne želi da bude dio NATO saveza, niti bilo kakvih militarističkih organizacija.

"Razloga je mnogo: od onih etičkih, preko bezbjednosnih, do ekonomskih", zaključuje se u saopštnju Pokreta za neutralnost.