Crna Gora dužna 2,53 milijarde eura
Dug u odnosu na prvi kvartal ove godine porastao 3,7 odsto
Državni dug Crne Gore na kraju juna je iznosio oko 2,53 milijarde eura ili 70 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci Ministarstva finansija. Državni dug je u odnosu na prvi kvartal ove godine porastao 3,7 odsto.
Od ukupnog duga na unutrašnji se odnosi 372,2 miliona eura, a na spoljni oko 2,16 milijardi, navodi se u izvještaju o državnom dugu na kraju juna u koji su “Vijesti” imale uvid. Sa depozitima od 372,8 miliona eura ukupni državni dug iznosi oko 2,16 milijardi eura ili 60,3 odsto BDP-a.
Crna Gora, kada je riječ o spoljnjem dugu, najviše duguje po osnovu emisije euroobveznica, oko 1,13 milijardi eura. Dug Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) na kraju juna iznosio je 224,3 miliona, Credit Suisseu 174 miliona, dok kineski kredit iznosi 169,6 miliona.
Dug prema Evropskoj investicionoj banci (EIB) iznosi 101,1 milion eura, a prema zemljama članicama Pariskog kluba kreditora Crna Gora 99,9 miliona.
Crna Gora duguje i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodnoj organizaciji za razvoj (IDA), Dojč banci, njemačkoj Kreditnoj banci za obnovu (KfW), Evropskoj kompaniji za finansiranje vozova (EUROFIMA), Erste banci, češkoj Exim banci, Steiermarkische Sparkassenu i Razvojnoj banci Savjeta Evrope, kao i po osnovu mađarskog, poljskog i francuskog kredita.
Najveći dio unutrašnjeg duga odnosi se na državne zapise, 97,5 miliona eura. Obaveze po osnovu obeštećenja iznose 93,8 miliona, a po osnovu kredita kod poslovnih banaka 54 miliona i stare devizne štednje 50,3 miliona eura.
Na pravna lica i privredna društva odnosi se 34,6 miliona eura duga, domaće obveznice 33,1 milion, na kredite nefinansijskih institucija 3,3 miliona, obveznice Fonda rada 3,8 miliona i zaostale penzije 1,8 miliona.
Kostić: Problem snažan trend rasta državnog duga
Analitičar Vasilije Kostić smatra da je od iznosa duga značajnije to da je već duže prisutan snažan trenda njegovog rasta osim u proteklom kvartalu kada je ostao na istom nivou.
"Uprkos tome što je ovo značajna činjenica ne treba žuriti sa zaključcima u tom pogledu jer su generatori rasta duga i dalje prisutni i ne mijenjaju se. Neki od značajnijih su slaba konkurentnost privrede, uvozna zavisnost, strukturne disproporcije, visoka javna potrošnja", rekao je Kostić.
( Biljana Matijašević )