Skoro pola građana misli da je standard loš

Skoro pola građana (48 odsto) Crne Gore ocjenjuje svoj lični standard kao loš, 33 odsto kao „osrednji“, a 19 odsto kao dobar.

“Bilježimo značajne razlike kod onih koji svoj standard ocjenjuju kao loš prema radnom/socijalnom statusu: domaćice – 77 odsto, penzioneri – 62 odsto, nezaposleni 48 odsto, zaposleni u privatnom sektoru – 48 odsto, sitni preduzetnici 43 odsto, učenici/studenti 35 odsto, zaposleni u državnim institucijama -12 odsto i biznismeni/advokati/notari/ljekari/stomatolozi sedam odsto”, kazao je analitičar Đorđe Vukadinović.

Istraživanje javnog mnjenja o društveno-političkim trendovima u zemljama regiona, koje je uradila grupa profesora sa beogradskog Univerziteta, rađeno je od 15. do 29. avgusta, na uzorku od 1.009 crnogorskih građana.

Vukadinović je rekao da je 12 odsto građana dalo pozitivan odgovor na pitanje da li je realno očekivati da će se životni standard u toku ove i sledeće godine povećati.

“Više od polovine – 52 odsto dalo je negativan odgovor, dok 36 odsto nema odgovor ili nema stav”, kazao je Vukadinović.

Većina građana ne vjeruje u izbore

Demokratska partija socijalista (DPS) i Demokratski front (DF) vodeće su političke grupacije za koje bi glasali građani, koji bi se u ovom trenutku opredijelili za izlazak na izbore, pokazalo je istraživanje.

“Što se tiče rejtinga političkih stranaka, od onih koji bi se u ovom trenutku opredijelili za izlazak na izbore, i dalje su dvije vodeće grupacije Demokratska partija socijalista i Demokratski front”, rekao je nezavisni analitičar, Đorđe Vukadinović.

On je kazao da je više od trećine ispitanika odgovorilo negativno, 30 odsto potvrdno, dok 34 odsto nije imalo stav na pitanje da li po njihovom mišljenju ljudi u Crnoj Gori smiju otvoreno da izraze svoje političke stavove, bez bojazni da se to može negativno odraziti na njih i porodicu.

“Nešto manje od trećine smatra da ljudi u Crnoj Gori mogu na izborima da slobodno izražavaju svoju političku volju, dok 38 odsto smatra da se glasa pod izvjesnim pritiskom, 30 odsto nema stav”, naveo je Vukadinović.

On je rekao da 36 odsto građana smatra da su izbori u Crnoj Gori slobodni i demokratski, dok njih 43 odsto izražava sumnju da postoje zloupotrebe u izborne procedure, a 21 odsto njih nema stav.

Hapšenja u Budvi se doživljavaju kao borba u partiji

Prema njegovim riječima, na pitanje da li su u crnogorskom društvu prisutni određeni društveni poremećaji dominiraju potvrdni odgovori, precizirajući da 72 odsto građana smatra da je to trgovina ljudima, 71 odsto kriminal, 68 odsto korupcija, 67 odsto šverc/nelegalna trgovina, 60 odsto poslovanje u „sivoj“ zoni i neplaćanje poreza.

Vukadinović je, predstavljajući rezultate istraživanja koji se odnose na aktuelna zbivanja i političku scenu, kazao da je više od polovine ispitanika, na pitanje "da li su hapšenja u Budvi pokušaj da se zaštiti pravna država ili unutarpartijska borba za uticaj i dominaciju“, dalo odgovor da je to unutarpartijska borba za uticaj i dominaciju.

Istraživanje je, kako je dodao, pokazalo da svaki četvrti građanin vjeruje u pravnu državu, a 24 ispitanika nema stav o tom pitanju.

Vijesti i TV Vijesti imaju najveće povjerenje

Vukadinović je rekao da su građani, na blok pitanja da li podržavaju odluke Vlade, dali negativne odgovore.

“Uvođenje sankcija Ruskoj federaciji ne podržava 69 odsto ispitanika, devet odsto ih podržava, a 22 odsto nema stav. Ograničavanje boravka strancima na 90 dana ne podržava 64 odsto ispitanika, 15 odsto podržava, a 21 odsto nema stav”, naveo je on.

Vukadinović je kazao da uvođenje radnih dozvola za sezonske radnike iz drugih zemalja ne podržava 59 odsto, podržava 18 odsto, a nema stav 23 odsto, dok povećanje poreza na imovinu za strane državljane ne podržava 54 odsto, podržava 24 odsto i nema stav 22 odsto.

On je govoreći o evropskim i evroatlanstkim integracijama, rekao da članstvo Crne Gore u Evropsku uniju podržava 62 odsto građana, dok članstvo u NATO podržava njih 32 odsto.

Vukadinović je rekao da u medijskoj sferi, najveći procenat povjerenja među štampanim medijima imaju informativne redakcije Dana i Vijesti, a Televizija Vijesti i Javni servis od elektronskih medija.

( Vijesti online, MINA )