Državne institucije i civilni sektor intenzivnije da rade

Državne institucije i civilni sektor moraju intenzivnije da rade na povećanju podrške javnosti za učlanjenje Crne Gore u NATO, ocijenjeno je na Regionalnom evroatlantskom kampu (REACT).

Drugi dan REACT-a, koji ALFA Centar organizuje u Nikšiću, bio je posvećen političkom i ekonomskom aspektu učlanjenja u NATO.

Zamjenik ambasadora Njemačke, Uve Merkuter rekao je da je trenutna podrška javnosti za učlanjenje u NATO oko 50 odsto.

“Ali, u svakom slučaju je zadatak lidera da javnosti predoče benefite učlanjenja u NATO”, kazao je on.

Govoreći o mogućnosti da Crna Gora bude vojno neutralna, Merkuter je istakao da se zemlja poput Crne Gore ne bi trebalo da se poredi sa Švajcarskom i Austrijom zbog različite istorije.

“To su zemlje koje imaju dugu tradiciju neutralnosti, dok je u Crnoj Gori i Makedoniji situacija drugačija. Zato smatram da neutralnost u vašem slučaju nije opcija”, kazao je Merkuter.

Asistent na MIT fakultetu u Skoplju, Katerina Veljanovska, smatra da trenutno Crna Gora ima najveće šanse za ulazak u Alijansu, što bi odgovaralo i Makedoniji, jer kako kaže, mora se voditi računa o sinergiji u region.

“Sve zemlje u regionu imale su multietničke probleme. Ulaskom u NATO situacija bi se smirila”, rekla je ona.

Vojni ataše u ambasadi Norveške, Tore Anderson objasnio je razloge zbog kojih je ta zemlja postala članica NATO-a.

“Do kraja Drugog svjetskog rata Norveška je bila neutralna. Zbog njenog strateškog položaja, početkom Hladnog rata našla se u sredini između suprotsavljenih blokova i tada se zbog savezništva sa Engleskom priklonila zapadnoj Alijansi”, rekao je on.

Prema njegovim riječima, članstvo u NATO savezu je i velika obaveza.

"Da bi sistem odbrane bio održiv potrebna su I velika ulaganja. S obzirom na to da je Norveška zemlja sa pet miliona stanovnika, i velikom obalom, održavanje njegog sistema odbrane izuzutno je zahtijevno. Iz tog razloga, Norveška sebi ne može priuštiti izlazak iz Alijanse", rekao je Anderson.

Bezbjednost Slovenije, kao i samog regiona zavisiće, kako je rečeno, od mogućnosti tih zemalja da odgovore na savremene globalne izazove, koji svakog dana postaju zahtjevniji.

“Od ulaska u NATO Slovenija je ojačala odbrambeni i vojni identitet, a njene vojska imala je brojne benefite od toga”, kazao je savjetnik u Ministartsvu odbrane Slovenije, Damir Črnčec.

O spremnosti Crne Gore da reaguje u vanrednim situacijama, kako je saopšteno, govorio je Ivan Ivaniševć iz Ministarstva unutrašnjih poslova, navodeći da je Crna Gora generalno spremna da brzo i efikasno odreaguje u hitnim situacijama, kao što su vremenske nepogode.

"Da bi bili u mogućnosti da to uradimo, godišnje moramo održati bar jednu veliku simulaciju vanredne situacije, što je u našim uslovima zbog opreme i ostalih resursa veoma teško. Saradnja sa zemljama članicama NATO-a u tom segmentu je od velikog značaja”, naglasio je on.

( Mina )