Đevđelija

Uprkos haosu na makedonsko-srpskoj granici, sistem je prilično prost. Svakog dana na železničku stanicu u Đevđeliji ulaze tri voza, koje onda preplave izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka koji su tu stigli preko Turske i Grčke. Granična policija stoji sa strane dok oni pokušavaju da uđu u voz i za 10 evra se prebace do Tabanovaca na granici sa Srbijom. Kada stignu tamo, pokažu im u kom pravcu je Srbija i oni odlaze dalje. Reka izbeglica treba da teče sa što manje zastoja. Od ljudi koji ilegalno ulaze u Makedoniju se praktično zahteva da što pre ilegalno pređu u Srbiju.

Makedonske vlasti su odustale od pokušaja da uspostave nekakav red u izbegličkom haosu. Teroretski bi dozvole za boravak trebalo da se izdaju za 72 sata, ali je to nemoguće kada u zemlju dnevno ulazi preko 2000 ljudi. Đevđelija je postala metafora izbegličkog očaja i nemoći lokalnih vlasti na Balkanu. Pre nekoliko dana je izbio sukob oko mesta u vozovima za Srbiju. Uz pomoć noževa i palica najjači su uspeli da se ukrcaju, deca su u vagone ubacivana kroz prozore, pa onda vraćana nazad ako njihovi roditelji nisu uspeli da uđu u voz. Povici, suze, povređeni.

Kada stignu u Srbiju, najiscrpljeniji traže pomoć u prihvatnim centrima oko Preševa. Tamo dobijaju medicinsku pomoć, hranu i vodu. Neki podnose zahtev za azil, dok većina nastavlja prema Mađarskoj.

Među izbeglicama se širi priča o mađarskom zidu, pa zato mnogi žele da nastave dalje, dok nije prekasno. Podizanje zida u Mađarskoj je jedan od glavnih uzroka trenutnog izbegličkog talasa, jer krijumčari ljudi šire paniku i tako povećavaju svoju zaradu.

Sledeća stanica na ovom „balkanskom putovanju“ je Beograd. U parku ispred glavne beogradske autobuske stanice svedoci smo patnje koju smo upoznali tokom ratova u Jugoslaviji. Hiljade spavaju u šatorima, vrećama za spavanje i na travi. Po drveću se suši veš. Ljudi se bude i kreću u potragu za vodom i hranom. U jednom noćnom klubu mogu da koriste toalet. Srpske vlasti su, kao i makedonske, preopterećene brojem izbeglica. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije tvrdi da je kroz zemlju u prvih šest meseci ove godine prošlo 90.000 izbeglica. Makedonija i Srbija se i same bore sa nezaposlenošću od 30-40 odsto i velikim siromaštvom. Bez značajne pomoći EU i Komiteta za izbeglice UN (UNHCR) situacija može da izmakne kontroli. Večernje novosti primećuju sukob interesa između EU i Srbije. Dok

Beograd želi da se što pre otarasi izbeglica, koje ionako nemaju nameru da se duže zadržavaju, Brisel razmatra mogućnost da u Srbiji podigne „velike izbegličke kampove“.

Izbeglice iz Beograda nastavljaju put autobusom ili vozom ka Subotici na mađarskoj granici. Ovde su takođe podignuti privremeni prihvatni centri. Spava se po parkovima, šumama ili napuštenim fabrikama.

Tokom noći male grupe peške kreću ka mađarskoj granici. Oni sa novcem plaćaju mađarske krijumčare ljudi. Oni koji nemaju novca se uzdaju u sreću. Većina želi da ode u Nemačku, „obećanu zemlju“.

Uprkos pooštrenim kontrolama, ovi ljudi nalaze načina da pređu u Mađarsku.

Ali šta će se desiti kada se podigne „mađarski zid“? Stručnjaci smatraju da će doći do povećanja broja izbeglica u Srbiji. Ali će se onda prokopati tuneli, a ograda tu i tamo proseći. Izbeglice će krenuti dužim i skupljim putem preko Bosne, Hrvatske, Bugarske i Rumunije. Nijedan zid ne može da zaustavi očajne ljude.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net

( Andrej Ivanji )