NEKO DRUGI
Gužva oko "nekoliko" kubika vode
Bilo je i nekih političara koje je vodio razum na obe strane, ali su danas mrtvi.Bilo je i državno plaćenog očijukanja na luksuznim mestima, pa se ipak predmet morao na kraju dati Arbitražnom sudu u Hagu
Između Slovenije i Hrvatske već godinama tinja, bukti ili se samo dimi sukob oko pomorske granice, odnosno oko toga što hrvatska država neće da koridor do međunarodnih voda da Sloveniji. U sukobu su još hrvatski i slovenački ribari, ali izvesno glavni akteri su političari i jedne i druge strane, koji raspravu oko Piranskog zaliva vole da iskoriste, naročito u predizborno doba.
Bilo je i nekih političara koje je vodio razum na obe strane, ali su danas mrtvi.Bilo je i državno plaćenog očijukanja na luksuznim mestima, pa se ipak predmet morao na kraju dati Arbitražnom sudu u Hagu.
Iznenadni višestruki skandal potresao je ovo koliko-toliko mirno odustajanje od međusobnog sporazumevanja: hrvatski mediji objavili su prisluškivani razgovor slovenačkog sudije u arbitražnom sudu i slovenačke agentkinje u procesu, koji se nije smeo desiti, jer sudije ne smeju da iznose tok razmatranja i odlučivanja o predlogu.
Drugi nezgodni deo skandala je da je ovo prisluškivanje nedvosmisleno izvela hrvatska strana.
Na "čivijašenje" je haški sud odgovorio da se razmatranje nastavlja i dao Sloveniji 15 dana roka za izbor novog sudije, jer su i sudija i agentkinja odmah po otkriću dali otkaz.
Slovenija je za svog sudiju predložila Ronnyja Abrahama, koji je bio i predsednik Međunarodnog suda u Hagu.
Pretpostavke su razne, među njima dosta ubedljivo zvuči da je postalo jasno da Hrvatska ima manje šanse da se udovolji njenim zahtevima i da je inscenirala skandal da bi dezavuisala slovenačke predstavnike, ali i Sud sam. To je riskantna igra, jer može prilično razljutiti sam Sud. Prve poruke iz Evropske unije govore o evropskoj želji da se suđenje nastavi.
Ko je gdje-desnica i ljevica?
Drugi neizvestan element hrvatske politike je iznenadno narodno jedinstvo izazvano slovenačkim ponašanjem - šta god da o tome mislimo: hrvatska politička scena je temeljno destabilisana, jer je celokupna desnica prionula da zastupa Vladine stavove, a levi centar na vlasti se svojim patriotskim stavovima približio desnim glasačima. Na izborima koji slede ove će se promene sigurno videti. Zasada izgleda da levi centar iz toga dobija više.
Štetu, međutim, trpe pamet i dobra argumentacija, kako u vladajućim grupama, tako i među građanima: svaka patriotska monolitizacija je ne samo zaglupljujuća, nego i opasna. Između ostalog, skreće pažnju sa socijalnih i drugih problema u kojima je Hrvatska duboko i teško rešivo. Borbeno nacionalno jedinstvo je najkraći i najstrmiji put prema još goroj i dubljoj krizi.
Slovenačka strana, odnosno Vlada, u ovome skandalu pokazala je svoje sve jasnije neprofesionalno i smušeno lice.
Pre nekoliko meseci oteran je posle interpelacije ministar Janko Veber, zbog aktivnog stava u traženju podataka o mogućnim posledicama za bezbednost zemlje ako se stranim kupcima proda Telekom. Danas njegova poruka zvuči ozbiljno: bezbednost telekomunikacija očito nije dobro osigurana... jesu li se hrvatske službe ohrabrile upravo posle ove interpelacije?
Granica na moru je očito najtraumatičnija, jer stvari nisu uređene praktično svom dužinom kopnene granice između Hrvatske i Slovenije.
Nešto starih zamerki ostaje iz prošlosti, kada su hrvatski i slovenački ribari donosili uvoz uglavnom u slovenačke fabrike (kao Delamaris u Izoli), a danas ovu industriju u teškom stanju snabdevaju samo slovenački ribari, dok hrvatski imaju još manje regionalne industrijske kapacitete.
Vrijeme za civilnu inicijativu
Slika hrvatskog ribara koji kamerama okreće golu zadnjicu i brodica okićenih crnim zastavama od kesa za đubre nešto znače, a dosada su političari uglavnom koristili to nezadovoljstvo da njime hrane svoje ambicije. Praktično, nema minornijeg slovenačkog i hrvatskog političara koji se nije pokazivao na granici: neki su obnovili svoje karijere i ušli u parlament posle hepeninga koje su priređivali na granici...
Za običnog građanina, insistiranje Hrvatske na nekoliko kubika vode i na paralizovanje minijaturne pomorske susedne države ne izgleda naročito ubedljivo. No, očito je reč o mnogo većem i produktivnijem koridoru imaginarija, u kojem se po talasima valjaju nacionalni ponos, identitet, i drugi oblici pene.
Između Hrvatske i Slovenije, bez opterećenja sukobom koji čini granice prema Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori ozbiljnim područjem, vodena granica sa Slovenijom je područje političkog cirkusa.
U ovome trenutku sve političke grupe u Hrvatskoj misle da je cirkusko područje produktivno, a i nema mnogo kritičkih glasova. U Sloveniji je nacionalna unifikacija trenutno neizrazita i mnogo se više čuju kritika na Vladino ponašanje i otvoreno podsmehivanje zvaničnicima.
U promeni odnosa snaga mogao bi stradati još jedan ministar, Karl Erjavec, koji drži spoljne poslove, ali političku moć gradi pre svega na penzionerima - to je njegova politička stranka.
Kako će se stvari preigravati posle hrvatskog istupanja iz Arbitražnog suda ostaje da se vidi - Hrvatska nije baš sasvim u Evropi, jer nije u okviru Šengena.
Reklo bi se da je krajnje vreme da svoj glas dignu civilne inicijative iz obe zemlje, kultura, koja ume da stvari postavi u stvarni (burleskni) okvir, i da se istakne više hormonski nego pravni razlog ovog susedskog dizanja temperature na rubu Evrope.
( Svetlana Slapšak )