Nema više "extend and pretend"

Siriza je došla na vlast uz obećanje da će okončati politiku “produži kredit i pretvaraj se da ćeš ga vratiti” (extend and pretend). Jedno tumačenje tog obećanja bilo je da se postojeći program, kad istekne, neće produžiti.

To obuhvata “no extend” (nema produženja) deo. Međutim, deo o “nepretvaranju” je značio da će poverioci izvršiti svoje finansijske obaveze u okviru postojećeg programa, dok grčke vlasti neće izvršiti fiskalne i regulatorne mere u okviru tog istog programa. U početku, u februaru i martu ove godine, dogovoreno je da će grčka vlada dostaviti spisak alternativnih mera koje namerava da sprovede, ali one nisu nikada predočene u dovoljno jasnom obliku. Posledično, postojeći program nije mogao da se zaključi i krediti koji su dolazili na naplatu nisu mogli da budu otplaćeni, počevši od dela duga MMF-u. U međuvremenu je postalo neophodno produžiti pristup kreditnoj liniji Mehanizma evropske stabilnosti (ESM) zbog pogoršanja ekonomske i fiskalne situacije u Grčkoj. Sada, “nema produženja” znači da se novi kredit neće tražiti, dok “ne pretvaraj se” znači da bi zaostale dugove trebalo u najvećoj meri otpisati. Naravno, preostala sredstva iz prethodnog programa, koji je u tom času već istekao, još uvek su potrebna da bi se vratili dugovi koje nije moguće otpisati; to su oni koje potražuju MMF i Evropska centralna banka (ECB). To još uvek ostavlja nerešenim pitanje mera grčkih vlasti koje je potrebno sprovesti da bi se zaključio već postojeći program.

Na pitanju tih mera, održan je referendum u Grčkoj, čiji su ishod vlada i parlament protumačili kao odobrenje zahteva za produženjem kreditiranja, to jest kao zahtev za novim kreditom koji ne samo da će omogućiti da postojeći program bude završen, već će i pokriti finansijske potrebe Grčke u naredne tri godine. Dakle, to je bio kraj politike “nema produženja” (i grčki ministar finansija koji je glavni protivnik politike “extend and pretend” je podneo ostavku). Da bi obezbedila produženje, grčka strana je izrazila spremnost da usvoji mere koje su već ranije bile dogovorene kao neophodne da bi se postojeći program završio. Međutim, sada kada je došao zahtev za produženje kreditiranja, načelo “ne pretvarati se” poverioci su protumačili kao opravdanje potrebe da se dogovori novi skup mera koje bi obezbedile da novi kredit biti otplaćen, zajedno sa već neplaćenim obavezama.

Dakle, prošle nedelje uveče nema više “produžavanja i pretvaranja” značilo je da će Grčka proglasiti da ne može da vraća dugove i da će napustiti Evropsku monetarnu uniju (možda i da će se sve strane pretvarati da je reč o privremenom, na pet godina, izlasku iz monetarne Unije). Alternativni pristup, “produži, ali se ne pretvaraj”, usvojen je sa najnovijim predlogom, odnosno skupom zahteva Evrogrupe. Oni se pre svega odnose na mere koje se smatraju neophodnim da se okonča postojeći program i otvore pregovori o novom kreditu iz Mehanizma evropske stabilnosti (reč je o više od 50 milijardi evra, zapravo više od 80 milijardi ako se uračuna preostali novac iz prethodnog programa i krediti koje bi trebalo da obezbedi MMF).

S obzirom da se traži produženje, šta bi sada mogao da znači kraj pretvaranja? S jedne strane, da će biti usvojene fiskalne mere i regulatorne reforme koji bi trebalo da osiguraju da buduće, novo produženje neće biti potrebno. Uz to, prodaće se državna imovina da se vrati deo dugova, da se dokapitalizuju banke i da se investira u razvojne programe. Sadržaj ovih mera bi verovatno bio bolji da su ih predlagale grčke vlasti, ali ta šansa je uveliko propuštena. Troškovi novi mera će pasti na penzionere i zaposlene pre svega, jer su penzije i plate u javnom sektoru najveće budžetske stavke, a i one koje su najdirektnije pod kontrolom vlade (iako se mogu pojaviti pravna pitanja kada je reč o penzijama). Slično tome, povećanje poreza na dodatu vrednost će povećati teret siromašniji slojeva i malih preduzeća. Nema više pretvaranje oko toga.

S druge strane, Evrogroupa i EU će morati da prihvate činjenicu da je u monetarnoj i bankarskoj uniji, jednom kada je uspostavljen mehanizam uzajamne finansijske odgovornosti, prihvaćena i zajednička fiskalna odgovornost, nastali su začeci fiskalne unije. Dakle, restrukturiranje duga, do kojeg će doći kada se program produži, značiće indirektni otpis grčkih dugova na račun drugih članova Evropske monetarne unije. To je ono što će konačno značiti politika “produži, ali se ne pretvaraj” koja je upravo prihvaćena.

Prethodne mere, pre odobrenja novog kredita, grčka vlada će morati da usvoji i progura kroz parlament, da bi se navodno učvrstilo poverenje. To će, najverovatnije, biti spektakl “produži i pretvaraj se”, jer će vlada morati da brani privid da je dogovor o produženju kreditiranja povoljan za Grčku. U početku, očekuje se znak olakšanja od strane javnosti, jer će Evropske centralna banka pružiti podršku bankarskom sistemu i on će se postepeno normalizovati. Ali, nije realno očekivati da će javnost prihvatiti da je imalo smisla glasati za Sirizu i podržati je na referendumu ako je ishod sve veće breme duga koji treba da se vrati još nižim platama i penzijama.

Na strani poverioca, opet, moraće se odustati od pretvaranja da je rešen problem grčkog duga i problem održivosti Evropske monetarne unije. Ishod čitave ove političke rasprave jeste još jedan krug “produži kredit i pretvaraj se da će biti vraćen”, što je možda najviše čemu se možemo nadati kako bismo sačuvali stabilnost evrozone i Evropske unije.

(Novi magazin)

( Vladimir Gligorov )