Tu sam da pomognem džudistima, ali i trenerima

Trostruki učesnik Olimpijskih igara, vicešampion Evrope, vrhunski trener i doktor nauka iz oblasti sportske psihologije - tako bi u najkraćem mogla da se predstavi džudo legenda bivše Jugoslavije - Slavko Obadov.

Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 1976. u Montrealu, a na najvećoj smotri sporta učestvovao je i četiri godine ranije u Minhenu, te četiri godine kasnije u Moskvi. Srebrnu medalju uzeo je 1979. godine u Briselu. Prije tačno sedam dana proslavio je 67. rođendan, ali, kako kaže, još uči džudo i srećan je zbog toga. Ovog puta, kao i u minulih ko zna koliko godina, on je taj od koga se upija znanje. Džudo savez Crne Gore pozvao ga je u kamp u Nikšiću da obučava najtalentovanije crnogorske džudiste i taj poziv nije vremenski ograničen - Obadovu je ponuđeno da ostane koliko želi.

"Prije svega, imam veliko poštovanje prema vašem najvećem šampionu u džudou i sportu uopšte Dragomiru Bečanoviću, koji me je pozvao da dođem i pomognem reprezentaciji Crne Gore prilikom priprema u kampu u Nikšiću. Isto što radim sada ovdje, radio sam kada je Bečanović postao svjetski prvak. Tada je bio kod mene i vjerovatno poučen sopstvenim iskustvom smatra da mogu da pomognem i ovim takmičarima. Uslovi su izvanredni, dvorana ima 500 i više kvadratnih metara strunjača, lijep hotel i restoran, u miru i zelenilu može se lijepo raditi", kaže za „Vijesti” Obadov.

Dvorana Onogošta prepuna mladih džudista koji s pažnjom prate legendarnog Vojvođanina (inače rođen u Zemunu), dovoljno govori i o kvalitetu predavanja i o potencijalu sa kojim Crna Gora raspolaže u ovom olimpijskom sportu.

"Veoma sam impresioniran onim što sam uspio da vidim! Sigurno da u našoj sredini, u Srbiji i Vojvodini ne možete da vidite na jednom mjestu skoro 80-90 veoma kvalitetnih mladih džudista, koji su potpuno predani radu i koji hoće i žele da nauče. Tu sam da pokušam da im prenesem neka svoja iskustva iz 53 godine bavljenja džudoom. Naime, pored toga što sam bio vrhunski sportista, neki kažu da sam bio i dobar trener, kako klupski tako i nacionalni, čiji su takmičari osvojili više evropskih medalja i učestvovali na više Olimpijskih igara. Kao profesor nastavio sam da se školujem, magistrirao sam i doktorirao i na kraju postao redovni profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Sve to mi daje neki legitimitet da prihvatim poziv i mislim da imam šta da im pokažem. Čini mi se da su zadovoljni radom, pokušao sam da im pokažem neke modalitete tehnika koje oni već znaju, a koji im mogu biti veoma korisni i efikasni".

Kao legenda džudoa u SFRJ, Obadov pomno prati sva dešavanja u ovom sportu na prostorima bivše Jugoslavije.

"Poštujući i crnogorski i džudo u okruženju, veoma često na internetu pratim nastupe takmičara iz regiona. Pratio sam i dešavanja u Bakuu, odmah zapisujem u svesku neke moje impresije. Ako hoću da im pomognem, moram da im ukažem i na loše stvari, i na kvalitete koje sam primijetio. A primijetio sam da ima desetak takmičara sa izuzetnim potencijalom. Ima nekih čiji su mi treneri tražili da im napravim program rada, slao sam im programe, i sa nekima sam zadovoljan kako su svoj program realizovali, a s nekima nisam. Brzo mogu da vidim da li se radilo po tom programu lili ne. Možda bi u Crnoj Gori malo više pažnje trebalo posvetiti trenerima. Mislim da oni moraju akcenat da stave na usavršavanje, da se bar dva-tri puta godišnje po nekoliko dana posveti radu s trenerima. Nije u pitanju samo tehnika, već i sve ostale stvari koje čine sportski trening. Mislim da je ovo što je Bečanović pokrenuo dobro za džudo i da je pokrenuto na vrijeme. Nadam se da će i na Olimpijskim igrama naredne godine Crna Gora imati predstavnika, ali posebno mi se sviđa što je ovo rad koji je posvećen narednim Olimpijskim igrama, 2020. godine u Tokiju".

U Džudo savezu žele da zadrže Obadova u Crnoj Gori na duži period, maltene mu nudeći da bira ulogu.

"Zamolili su me da preuzmem funkciju sportskog direktora ili tako nešto, ali rekao sam im da ne želim bilo kakvu funkciju. Prihvatiću što traže od mene, ali pod uslovom da savjetujem trenere, da im dajem određene instrukcije, programe i da kontrolišem da li se ti programi realizuju. Crna Gora ima dovoljno ljudi da obavljaju te funkcije, ne bih želio da istrčavam u prvi plan, više volim da radim iz sjenke. To ne znači da se plašim da neće biti rezultata, naprotiv. Bečanović mi je ranije govorio da kod mene dođe Srđan Mrvaljević, ali on ima svog trenera i ja sam govorio da njegov trener može da dođe kod mene da razgovaramo. Spreman sam da pomognem i Marku Raduloviću, ima i mlađih, sjajnih, izuzetno perspektivnih takmičara, poput Gušića, Milića, Gardaševića, djevojaka kao što su Tanja Božović i Anđela Džaković. Mislim da bi u Crnoj Gori, kao nekada u Sloveniji, poseban akcenat trebalo da stave na ženski džudo. Genetski potencijal djevojaka iz Crne Gore je 20 odsto iznad djevojaka u većini evropskih zemalja. One su rođene sa određenim motoričkim sposobnostima koje samo treba nadograditi. Preko njih je lakše doći do rezultata, a kada dođete do rezultata onda će i ljudi koji vode politiku shvatiti da je taj sport vrijedan. Tako su uradili Slovenci - izbacili su grupu dobrih takmičarki, od kojih je jedna čak postala i olimpijska šampionka, pa su poslije toga dobili određene benefite na osnovu kojih su pokrenuli i muški džudo. Mogli biste da kopirate Slovence i po još jednom osnovu - za svaki olimpijski ciklus Slovenija sportistima daje 10 radnih mjesta za takmičare i četiri radna mjesta za trenere. Od ovih 10 za takmičare, policija zaposli tri, vojska tri, carina tri, ostatak još po neko, i oni postanu pravi profesionalci, dobijaju radni staž. A šta je za Crnu Goru 10 plata, kada imate bar 50 onih koji ne rade, koji su zdravi, a vuku se po bolovanjima... To bi bila jako dobra investicija i Crna Gora bi tako mogla da napravi bum", zaključuje Obadov.

( Aleksandar Vučković )