Vidojkovićeve "Priče sa dijagnozom" u Tivtu

Književnom večeri mladog srpskog pisca Marka Vidojkovića, preksinoć je nastavljen festival “Purgatorije” u Tivtu. Centar za kulturu Tivat i izdavačka kuća „Laguna" iz Beograda ovdašnjoj publici priuštili su priliku da se iz prve ruke upoznaju sa stvaralaštvom i kreativnim kredom jednog od najcjenjenijih aktera savremene beogradske književne scene i sa njegovom najnovijom zbirkom kratkih priča naslovljenom “Priče sa dijagnozom”.

U razgovoru sa Vanjom Gavroski, urednicom u “Laguni”, Vidojković je kazao da mu je veoma zabavno da piše, zbog čega je svojevremeno čak i odustao do fakulteta.

“Kad sam pronašao svoj književni stil u septembru 1999, počeo sam da pišem priče. Napisao sam oko sto priča za recimo, 150 dana - ništa drugo nisam ni radio. Odustao sam od fakulteta, imao sam dosta vremena. Nema ništa ljepše od želje da se baviš umjetnošću - samo treba biti uporan i osjetićeš trenutak kad krene provala umjetničkih djela”, kazao je Vidojković dodajući da su motivi i zapleti njegovih priča nerijetko i bizarni, ali je on u toj književnoj formi on najviše našao sebe.

“Uvijek mi je bilo lakše da pišem kratke priče nego romane, mada svi mi kažu da je teže pisati kratke forme. Pisanje romana je složen proces koji ide u više traka. Drago mi je da se ljudima sviđaju moje priče. One dobro prolaze i kod kritike i kod čitalaca. Neću da mistifikujem pa da kažem da je teško, jako teško, napisati kratku priču. To je posljedica mog talenta. Priča se mora završiti u pravom trenutku i to je veoma važno. Ja sam gledao mnogo više filmova nego što sam pročitao knjiga, a to mi je očigledno pomoglo da izgradim osjećaj kad priča treba da počne, kad da završi, kako treba graditi likove. Lagao bih kad bih rekao da mi je pisanje priča komplikovano - meni je to uvijek bilo zabavno. Meni treba da se javi zanimljiva ideja oko koje može da se ispriča priča. I tada ja krećem….”, objasnio je Vidojković.

( Siniša Luković )